Četvorodnevna radna nedelja i uvoz radnika: Šta o planu Studentske liste kažu poslodavci
- Studentska lista predlaže stalni ugovor posle godinu dana rada i četvorodnevnu radnu nedelju u delatnostima gde je to moguće
- Nebojša Atanacković poručuje da Srbija mora da se udalji od modela zasnovanog na jeftinoj radnoj snazi i stranim investicijama
- Kao prioritet vidi veće oslanjanje na domaće privrednike, tehnološki razvoj i kvalitetnija radna mesta
Studentska lista se u svom planu detaljno bavi radnim i socijalnim pitanjima, a među predlozima su ugovor za stalno nakon godinu dana rada, četvorodnevna radna nedelja u pojedinim oblastima i veće oslanjanje na domaće privrednike.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da Srbija mora da promeni dosadašnji model privrednog razvoja, koji se u velikoj meri oslanjao na strane investicije, jeftinu radnu snagu i masovno zapošljavanje. Umesto toga, smatra da bi veći značaj trebalo dati domaćim privrednicima, tehnološkom razvoju i otvaranju kvalitetnijih radnih mesta.
Atanacković je naveo da takva transformacija ne može da se dogodi preko noći, kao i da predlozi poput četvorodnevne radne nedelje moraju da budu rezultat dogovora poslodavaca i zaposlenih.
On je ocenio da je dosadašnji model privlačenja investicija dostigao svoje granice, jer Srbija više nema iste uslove na kojima je prethodnih godina zasnivala privredni rast - jeftinu radnu snagu, dovoljno raspoloživih radnika i povoljnu energetiku.
Pad proizvodnje u Nemačkoj pogađa i srpske fabrike
Komentarišući najave otpuštanja u stranim kompanijama koje posluju u Srbiji, Atanacković je ukazao na to da su problemi u domaćoj industriji delom posledica promena na evropskom tržištu, pre svega u nemačkoj automobilskoj industriji.
Kako je objasnio, pad proizvodnje u Nemačkoj direktno se odražava i na srpske fabrike koje proizvode komponente i sklopove za tamošnje proizvođače automobila.
"Taj pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj se praktično odražava i na proizvodnju komponenata koje se proizvode u Srbiji i koje su u značajnoj meri deo nemačke privrede", rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, dodatni pritisak na evropske proizvođače predstavlja konkurencija iz Kine, koja sve više preuzima vodeću poziciju u automobilskoj industriji, između ostalog zahvaljujući znatno nižim cenama proizvoda.
Govoreći o tome da li domaći privrednici mogu da nadoknade radna mesta koja bi mogla da budu izgubljena odlaskom pojedinih stranih kompanija, Atanacković je ocenio da će posledice zavisiti od lokalnih okolnosti.
"Ostajanje bez posla određenog broja zaposlenih može da bude lokalni problem, jer se radi o lokalno zaposlenom velikom broju ljudi", rekao je on i dodao da će, posmatrano na nivou celog tržišta, taj udar biti amortizovan.
Atanacković je upozorio i da domaći poslodavci već imaju teškoće da pronađu dovoljno kvalifikovanih radnika.
"Ne možemo da računamo na dovoljno domaće, obučene i edukovane radne snage. U mnogim domenima oseća se nedostatak školovanih domaćih mladih ljudi, tako da smo sve više prinuđeni da uvozimo radnike sa strane", naveo je on.
Problem nije samo u zakonima, već i u njihovoj primeni
Osvrćući se na ocene Studentske liste da je položaj radnika u Srbiji nepovoljan i da se postojeća radna prava često ne poštuju, Atanacković je rekao da je domaće radno zakonodavstvo u velikoj meri usklađeno sa evropskim standardima.
Prema njegovoj oceni, veći problem predstavljaju primena propisa i kontrola njihovog poštovanja.
"Ako ima problema između sveta rada i kapitala, odnosno između vlasnika firme i zaposlenih, to onda dolazi zbog nedovoljne aktivnosti državnih organa, koji bi trebalo da spreče te nezakonitosti", rekao je Atanacković.
Dodao je da se radno zakonodavstvo menja i u zemljama Evropske unije, ali da pravila nisu potpuno ista u svim članicama. Zbog toga se i u Srbiji može očekivati dalje prilagođavanje propisa.
Četvorodnevna radna nedelja nije za sve delatnosti
Jedan od predloga Studentske liste odnosi se na uvođenje četvorodnevne radne nedelje, odnosno 32 radna sata umesto dosadašnjih 40, u oblastima u kojima bi takva organizacija rada bila moguća.
Atanacković smatra da ovo rešenje ne može da se primenjuje univerzalno, ali ne isključuje njegovu primenu u pojedinim kompanijama i delatnostima.
Kako je objasnio, postoje poslodavci koji mogu da podnesu trošak isplate iste zarade za manji broj radnih sati, ali je za to neophodno prethodno postići dogovor između zaposlenih i poslodavaca.
"Insistiramo u Uniji poslodavaca na značajnijem dogovaranju između zaposlenih i poslodavaca, jer oni najbolje znaju kako će da urede svoje odnose", istakao je Atanacković.
On je naveo da četvorodnevna radna nedelja može da funkcioniše u određenim kompanijama, poput onih iz IT sektora, ali da se moraju uzeti u obzir finansijske mogućnosti poslodavaca i specifičnosti svake delatnosti.
Srbija mora da pređe sa jeftine radne snage na tehnološki razvoj
Kao jedan od ključnih pravaca budućeg razvoja, Atanacković vidi prelazak sa modela zasnovanog na masovnom zapošljavanju i jeftinoj radnoj snazi na privredu koja se oslanja na znanje, tehnologiju i veću produktivnost.
Govoreći o mogućnosti da tehnološke i gejming kompanije, poput Nordeusa i drugih domaćih firmi, postanu primer takvog razvoja, ocenio je da Srbija ima prostora za napredak, ali da se promena ne može dogoditi u kratkom roku.
Prema njegovim rečima, državna podrška trebalo bi više da bude usmerena ka proizvodnji koja donosi kvalitetna radna mesta, tehnološki razvoj i bolje zarade, uz veće uključivanje domaćih privrednika u donošenje ekonomskih odluka.
"Mora se sistem koji se zasnivao na masovnom radu, često nedovoljno edukovanih zaposlenih, prebaciti na viši nivo. Prošao je period kada smo imali jeftinu radnu snagu i dovoljno radnika, jeftinu energetiku. Sada više to nemamo, tako da je zaista poslednji momenat da na drugačiji način rešimo privredna pitanja", poručio je Atanacković.
(Kurir.rs/Euronews)
