Ko je morao da zna za probleme u Alta banci: Zašto je postojala razlika između prikazanog i stvarnog stanja gotovine
- Za kontrolu Alta banke bili su zaduženi njeni unutrašnji organi, ali i Narodna banka Srbije kao supervizor.
- Petrović navodi da treba utvrditi zašto je postojala razlika između prikazanog i stvarnog stanja gotovine u bilansima.
- Advokati ocenjuju da je scenario iznošenja 45 milijardi dinara u kešu fizički gotovo nemoguć, pa je verovatnije elektronsko izvlačenje novca.
Propast Alta banke otvorila je pitanje da li su mehanizmi kontrole bankarskog sektora zakazali.
Bankar Zoran Petrović za OKO magazin RTS rekao je da je odgovornost za kontrolu poslovanja Alta banke najpre bila na njenim unutrašnjim organima, ali i na Narodnoj banci Srbije, koja je zadužena za superviziju bankarskog sektora.
- Prvo, to je bio posao ljudi u samoj banci, zato što postoje odgovarajući organi koji bi trebalo da budu nezavisni i odgovaraju Upravnom odboru banke, kao što su interna kontrola i interni revizori - objašnjava Petrović.
Dodaje da banke imaju i obavezu redovnog i tačnog izveštavanja centralne banke, dok je NBS nadležna da kontroliše njihovo poslovanje.
- Drugi deo je, naravno, Narodna banka Srbije, koja je supervizor. Oni su zaduženi za kontrolu banaka - naglašava Petrović.
Razlika u podacima
Ističe da iz profesionalnog iskustva zna da u Sektoru za kontrolu banaka rade stručni ljudi, ali da je u slučaju Alta banke potrebno utvrditi zbog čega je postojala razlika između prikazanog i stvarnog stanja gotovine.
- Zašto je u ovom slučaju došlo do toga da postoji razlika između onoga što je prikazivano u knjigama, a tu govorimo o gotovini koja je imala tako visoko učešće u bilansu banke, i onoga što je bilo u realnosti? Očigledno je da su kontrolori Narodne banke, kada su došli u banku, utvrdili da ono što je bilo u izveštajima nije tačno - kaže Petrović.
Sumnje istražnih organa da je celokupna suma izneta u gotovini odmah su naišle na skepsu pravnih stručnjaka, pre svega zbog logističke neodrživosti takvog poduhvata.
Keš scenario malo verovatan
Advokat Nemanja Todorović za Kurir TV je pojasnio koliki bi to napor predstavljao u praksi, ističući da se krivica ne može automatski prebacivati na centralnu banku.
- Prosto je neverovatno da je neko iz trezora u gotovini izneo čak 45 milijardi dinara. U novčanicama od 5.000 dinara to su tone papira i na stotine džakova, fizički poduhvat za koji bi vam doslovno trebao utovarivač - smatra Todoriović.
Njegov kolega, advokat Aleksandar Cvejić ukazao je na to da moderan trezorski sistem ne trpi improvizacije.
- Zvanično saopštenje zvuči prilično nezgrapno jer stvara utisak da je osumnjičeni jednostavno ušao u trezor i uz pomoć zaposlenih izneo najmanje devet tona novca. Zbog video-nadzora i strogih bezbednosnih procedura u trezorima, takav scenario je fizički nemoguć . Mnogo je verovatnije da je novac izvučen elektronskim putem i prebačen u inostranstvo, što onda nužno otvara pitanje odgovornosti Narodne banke i regulatora - rekao je Cvejić
Biznis Kurir
