Cena nafte na rekordno niskom nivou: Trend opadanja se nastavio, evo koliko košta barel
Cene nafte nastavile su pad i u petak, dok investitori pažljivo prate razvoj događaja na Bliskom istoku i procenjuju da li će diplomatski napori doprineti smanjenju rizika od poremećaja u globalnom lancu snabdevanja.
Fjučersi na severnomorsku naftu Brent za avgust oslabili su za 2,03 odsto i trgovali se po ceni od 73,73 dolara po barelu. Istovremeno, američka sirova nafta West Texas Intermediate (WTI) za isti mesec isporuke pala je za 2,11 odsto, na 70,4 dolara po barelu.
Dodatnu pažnju tržišta izazvale su informacije da Iran navodno stoji iza napada na teretni brod u Ormuskom moreuzu, koji je plovio pod zastavom Singapura. Kako prenosi "Volstrit džurnal", američki zvaničnik je za MS NOW izjavio da je Teheran odgovoran za incident. Britanska trgovačka pomorska služba saopštila je da u napadu nije bilo povređenih niti je pričinjena šteta po životnu sredinu.
Generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije (IMO), Arsenio Domingez, izjavio je da je privremeno obustavljen plan evakuacije brodova kako bi se proverilo da li su i dalje ispunjeni svi bezbednosni uslovi za plovila koja se nalaze u regionu.
U međuvremenu, odnosi između Irana i Sjedinjenih Američkih Država ostaju zategnuti zbog neslaganja oko korišćenja sredstava obuhvaćenih memorandumom o razumevanju između dve zemlje.
Predsednik iranskog parlamenta odbacio je tvrdnje administracije predsednika Donalda Trampa da će odmrznuta iranska sredstva biti iskorišćena za kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda. Sa druge strane, američki zvaničnici ističu da će svako korišćenje oslobođenih sredstava biti moguće isključivo uz odobrenje Vašingtona.
„Kao što je potpredsednik Dž. D. Vens rekao ove nedelje, ukoliko iranska sredstva budu oslobođena, biće iskorišćena za nabavku američkih poljoprivrednih proizvoda namenjenih ishrani iranskog stanovništva“, izjavio je američki zvaničnik.
Predsednik kompanije Nations Indexes, Skot Nejšen, ocenio je za CNBC da je tržište možda prerano postalo optimistično.
„Još uvek postoji mnogo nepoznanica u vezi sa samim sporazumom. Ništa nije definitivno rešeno, a Iran i dalje ima mogućnost da zatvaranjem Ormuskog moreuza izvrši snažan pritisak na globalnu ekonomiju“, rekao je Nejšen.
Istovremeno, OPEK bi mogao da se suoči sa novim izazovima unutar organizacije. Nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati u maju napustili kartel, Irak je navodno zatražio povećanje svoje proizvodne kvote, uz upozorenje da bi mogao da napusti organizaciju ukoliko njegov zahtev ne bude prihvaćen.
Kurir/CNBC
