"Poštovana, navodno, zabrinuta gospodo... Srbija nije rudarski eldorado" Dubravka Đedović Handanović odgovorila na optužbe stranke SRCE
U reagovanju resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović su negirani i drugih stavovi Odbora SRCA za energetiku i rudarstvo i ocenjeno da su "oni navodno zabrinuti".
Stranka "Srbija centar" je juče pitala ministarku Đedović Handanović da li je i ako jeste, kada i iz kojih razloga skinuta oznaka državne tajne s podataka o rudnim rezervama Srbije.
Odbor te opozicione stranke za energetiku i rudarstvo je naveo da to pita jer je, kako je saopštio, Srbija za vreme vlasti SNS-SPS "postala rudarski eldorado" i jer su posledice brojnih rudarskih zahvata vidljive na svakom koraku.
Saopštenje ministarstva
Reagovanje ministarstva rudarstva i energetike prenosimo u celosti:
"Poštovana, navodno zabrinuta gospodo iz stranke "Srbija centar". Najpre da razjasnimo, po ko zna koji put. Odobrenje za geološka istraživanja ne znači i odobrenje za otvaranje rudnika. U Srbiji je u poslednjih više od 20 godina otvoren tek jedan
rudnik! Zato navodi da je Srbija postala "rudarski Eldorado" nisu tačni.
Upravo ova vlast je, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, po prvi put u istoriji zemlje, usvojila Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije što predstavlja krovni dokument javne politike u oblasti geologije i rudarstva, kojim se utvrđuju dugoročni pravci odgovornog, održivog i kontrolisanog upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima. Javna rasprava trajala je i duže od zakonskog roka, upravo kako bi svi zainteresovani bili uključeni.
Dakle, cilj Strategije nije promocija pojedinačnih projekata ili interesa bilo koje kompanije, već uspostavljanje jasnijeg institucionalnog, strateškog i regulatornog okvira za upravljanje resursima u javnom interesu, uz poseban fokus na zaštitu životne sredine, prostorno planiranje, bezbednost, transparentnost i jačanje uloge države.
Izrada Strategije
Izrada Strategije i prateće Strateške procene uticaja na životnu sredinu vođena je u potpuno transparentnom i inkluzivnom postupku, uz učešće nadležnih institucija, stručne javnosti, akademske zajednice, privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i zainteresovane javnosti. Tokom postupka sprovedene su konsultacije, javni uvid i javna rasprava, a sva zainteresovana lica imala su mogućnost da dostave primedbe, predloge i sugestije u skladu sa propisima koji uređuju planski sistem, stratešku procenu uticaja na životnu sredinu i učešće javnosti.
Učešće privrednih subjekata imalo je isključivo konsultativni karakter, krozn dostavljanje podataka, komentara, mišljenja i praktičnih iskustava iz primene propisa i poslovanja u sektoru.
Kada je reč o lokalitetu "Čukaru Peki", važno je ukazati da ovaj projekat nije bio deo imovine nekadašnjeg RTB Bor koja je bila predmet strateškog partnerstva Republike Srbije i kompanije Zijin. Reč je o posebnom projektu geoloških istraživanja, koji je razvijan godinama pre dolaska kompanije Ziđin u Srbiju. Detaljna geološka istraživanja na ovom lokalitetu započeta su još 2005. godine, od strane stranih kompanija koje su poslovale preko privrednih društava registrovanih u Republici Srbiji. To znači da je projekat "Čukaru Peki" nastao i razvijan mnogo pre 2019. godine, uključujući i period vlasti u kojoj su pojedini predstavnici današnje stranke SRCE imali aktivno političko i institucionalno učešće.
Geološka istraživanja
Podaci o geološkom, mineraloškom i rudnom sastavu ležišta nastaju kao rezultat sprovedenih geoloških istraživanja i sadržani su u geološkoj dokumentaciji koju izrađuju nosioci istraživanja u skladu sa zakonom. Takvi podaci nisu "dodeljeni" kompaniji Zijin od strane države kao privilegovana informacija, već su bili deo projektne i korporativne dokumentacije prethodnih nosilaca prava, u koju je Ziđin ušao kroz preuzimanje vlasničkih udela.
Kompanija Ziđin je u projekat "Čukaru Peki" ušla 2019. godine kroz preuzimanje kompanije Nevsun Resources, koja je bila osnivač, odnosno vlasnik privrednog društva Rakita Exploration d.o.o. Bor, nosioca prava u vezi sa ovim projektom, kao i kroz kasnije poslovne transakcije između privrednih subjekata. Stoga je netačno predstavljati da je Republika Srbija posebnim ugovorom prenela ovaj rudnik u stoprocentno vlasništvo kineske kompanije.
Za razliku od nekadašnjeg RTB Bor, gde je Republika Srbija zadržala vlasnički udeo u privrednom društvu Serbia Zijin Copper d.o.o. Bor, projekat "Čukaru Peki" je zaseban projekat, sa drugačijom vlasničkom i pravnom istorijom, koji nije bio deo imovine RTB Bor obuhvaćene strateškim partnerstvom.
"Čukaru Peki"
Rudnik "Čukaru Peki" danas predstavlja moderan i visokotehnološki razvijen rudarski kompleks, čiji rad ima značajan društveni i ekonomski uticaj na Grad Bor, istočnu Srbiju i privredu Republike Srbije. U okviru ovog projekta otvoreno je više od hiljadu radnih mesta, uz dodatne efekte kroz angažovanje domaćih privrednih subjekata, plaćanje poreza i naknada, investiciona ulaganja, izvoz i doprinos industrijskoj proizvodnji Republike Srbije.
Republika Srbija, kao odgovorna država, vodi računa da se sve aktivnosti u oblasti geoloških istraživanja i rudarstva sprovode isključivo u skladu sa zakonom, izdatim odobrenjima, tehničkom dokumentacijom, kao i uslovima i propisanim merama nadležnih organa. Važećom zakonskom regulativom definisan je strog skup postupaka i uslova koje je neophodno ispuniti pre eventualnog otvaranja rudnika, pri čemu odobrenje za geološka istraživanja samo po sebi ne znači i pravo na eksploataciju mineralnih sirovina.
I još nekoliko stručnih pojašnjenja. Eksploatacija mineralnih sirovina predstavlja poseban i znatno složeniji postupak, koji je moguć tek nakon sprovedenih geoloških istraživanja, izrade i verifikacije elaborata o resursima i rezervama, pribavljanja propisanih odobrenja, izrade rudarske tehničke dokumentacije, rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, usklađenosti sa prostornoplanskom dokumentacijom, kao i sprovođenja postupaka u oblasti vodnih uslova i zaštite životne sredine.
Zbog toga je netačno sugerisati da eventualni stepen tajnosti Bilansa ima bilo kakvu ulogu u dodeli istražnih ili eksploatacionih prava. Ta prava se ne stiču na osnovu tajnih ili privilegovanih podataka, već isključivo u zakonom propisanim postupcima i pod uslovima koji jednako važe za sve podnosioce zahteva.
Bilans resursa i rezervi
Radi preciznijeg pojašnjenja primene propisa u oblasti geologije i rudarstva, a u vezi sa izradom Bilansa resursa i rezervi mineralnih sirovina, Bilansa resursa i rezervi podzemnih voda i Bilansa geotermalnih resursa u Republici Srbiji, Ministarstvo rudarstva i energetike ukazuje da Geološki zavod Srbije navedene bilanse izrađuje na osnovu utvrđenog stanja resursa i rezervi, evidentiranog rešenjima Ministarstva, kao i na osnovu podataka o ostvarenoj eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno proizvodnji u prethodnoj kalendarskoj godini.
Bilans je, dakle, stručni i evidencioni dokument koji prikazuje stanje već utvrđenih resursa i rezervi, na osnovu verifikovane geološke dokumentacije i raspoloživih podataka iz nadležnosti Ministarstva. On nije pravni osnov za sticanje prava na geološka istraživanja, niti za sticanje prava na eksploataciju mineralnih sirovina.
Pravo na geološka istraživanja stiče se isključivo u zakonom propisanom upravnom postupku, na osnovu zahteva i dokumentacije koju podnosilac dostavlja u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. To, između ostalog, podrazumeva projekat geoloških istraživanja i uslove nadležnih institucija, uključujući nadležni zavod za zaštitu prirode i zavod za zaštitu spomenika kulture."
Biznis Kurir
