Srbija menja poreski sistem zbog pristupanja EU: Šta građani mogu da očekuju nakon izmena
Po završetku javne rasprave o poreskim propisima, otvorena su pitanja o PDV-u, akcizama, poreskim olakšicama za privrednike. Deo izmena važiće tek nakon pristupanja Evropskoj uniji, dok bi pojedine novine mogle da počnu da se primenjuju već od 2027. godine.
Javna rasprava o novim poreskim propisima završena je 21. juna, a deo predloženih rešenja odnosi se na usklađivanje srpskog zakonodavstva sa pravilima Evropske unije, dok bi pojedine izmene mogle da počnu da se primenjuju već od 1. januara 2027. godine.
Jelena Bojević iz Naleda objasnila je da su na javnoj raspravi bila dva seta propisa – jedan koji se odnosi na usklađivanje sa pravilima Evropske unije i koji bi počeo da se primenjuje tek nakon pristupanja Srbije Uniji, i drugi koji se tiče izmena Zakona o porezu na dobit i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Na šta se odnose propisi
Prema njenim rečima, propisi koji se odnose na EU obuhvataju PDV, akcize, minimalni porez na dobit i razmenu podataka između poreskih administracija država članica.
Navela je da su ta pravila u određenoj meri drugačija od postojećih, ali da su kompanije koje posluju na evropskom tržištu već navikle na takav sistem.
Govoreći o izmenama koje su izazvale najviše pažnje privrede, istakla je da je reč o poreskim olakšicama i podsticajima koji se usklađuju sa pravilima kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji.
Posebno je ukazala na predlog da se ukinu poreska oslobođenja za preduzeća koja se bave profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, kao i poreski krediti za inovativne privredne subjekte.
Moramo da budemo konkurentniji
- Moramo se mi kao Evropska unija izboriti da budemo konkurentniji u odnosu na Ameriku, u Kinu, inovacije koje se dešavaju u tom, da kažem, drugom svetu - navela je Bojevićeva, ističući da su predstavnici privrede insistirali da se podsticaji za inovacije i inovativna preduzeća zadrže.
Ona je naglasila i značaj podsticaja za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i dugotrajno nezaposlenih lica, upozorivši da bi njihovo ukidanje moglo da umanji interesovanje poslodavaca za novo zapošljavanje tih kategorija stanovništva.
Dodala je da postojeća prava već zaposlenih ne bi bila dovedena u pitanje, već da se sporne izmene odnose na buduće podsticaje.
Bojevićeva je rekla da su tokom javne rasprave Ministarstvu finansija upućeni predlozi da se ove olakšice zadrže i da su iz tog ministarstva stigli pozitivni signali da će predlozi biti razmotreni.
Građani ne bi trebalo da očekuju veće poreze
Kada je reč o poreskom usklađivanju sa Evropskom unijom, istakla je da građani ne bi trebalo da očekuju veće poreze nakon pristupanja Srbije Uniji.
- Poenta je u tome da se usklade svi iznosi - rekla je Bojevićeva, objašnjavajući da će akcize morati da budu prilagođene minimalnim nivoima koji važe u EU.
Ona je navela i da će digitalizacija i razmena podataka između poreskih organa doprineti boljoj kontroli i sprečavanju zloupotreba poreskih propisa.
Položaj paušalaca i frilensera
Osvrnula se i na položaj paušalaca, podsetivši da limit prihoda od šest miliona dinara za ostanak u sistemu paušalnog oporezivanja nije menjan od 2013. godine.
Zbog rasta cena i inflacije, predloženo je da se taj prag poveća na osam miliona dinara i izjednači sa limitom za ulazak u sistem PDV-a.
Pored toga, predloženo je i da paušalci mogu u bilo kom trenutku da pređu na sistem lične zarade, umesto da na tu mogućnost čekaju početak naredne godine, što bi im, kako je ocenila, značajno olakšalo poslovanje i smanjilo poresko opterećenje.
Govoreći o frilenserima, naglasila je da oni ostaju u posebnom režimu oporezivanja i da predložene izmene koje se odnose na paušalce neće uticati na sistem koji je već uspostavljen za radnike na digitalnim platformama i za strane poslodavce.
Biznis Kurir/RTS
