Nova pravila za grejanje izazvala žestoku raspravu: Građani moraju da ugrade razdelnike ili da plaćaju naknadu
Dok Ministarstvo tvrdi da razdelnici toplote donose pravedniji obračun deotroškova grejanja, stručnjaka upozorava da ne štede energiju i da predstavljaju dodatni finansijski teret za građane.
Ponovno uvođenje obaveze ugradnje razdelnika toplote od 1. septembra izazvalo je novu polemiku među stručnjacima, predstavnicima stanara i državnim institucijama. U fokusu rasprave nalazi se pitanje da li razdelnici zaista doprinose uštedi energije ili služe isključivo za drugačiji obračun troškova grejanja.
Obaveza prema evropskim propisima
Direktor Uprave za energetiku u Ministarstvu privrede Hrvatske, Željko Krevzelj, istakao je da obaveza proizlazi iz evropskih propisa i direktiva o energetskoj efikasnosti.
Prema njegovim rečima, razdelnici sami po sebi ne smanjuju potrošnju energije, već omogućavaju pravedniju raspodelu troškova među stanarima.
"Razdelnik ne štedi energiju. Njegova svrha je da evidentira potrošnju toplote u pojedinačnim stanovima kako bi obračun bio pravičniji i transparentniji“, objasnio je Krevzelj.
On je dodao da su za ugradnju odgovorni vlasnici stanova, ali i da važnu ulogu imaju upravnici i suvlasnici zgrada.
Stručnjaci: Razdelnici nisu mera energetske efikasnosti
S druge strane, profesor emeritus Građevinskog fakulteta Ivica Džeba smatra da razdelnici ne predstavljaju meru energetske efikasnosti i da njihova ugradnja u većini gradova nije ekonomski opravdana.
On podseća da evropske direktive predviđaju njihovu ugradnju samo kada nije moguće postaviti kalorimetre i kada je takvo rešenje finansijski isplativo.
"Razdelnici sami po sebi ništa ne štede. Prave uštede postižu se termostatskim ventilima, balansiranjem sistema grejanja i drugim tehničkim merama“, rekao je Džeba.
Prema njegovim procenama, eventualno smanjenje potrošnje koje se povezuje sa razdelnicima kreće se između pet i deset odsto i uglavnom je posledica promene ponašanja korisnika koji pažljivije koriste grejanje kada znaju da se potrošnja prati.
Predstavnici stanara imaju drugačije iskustvo
Predsednik Udruženja predstavnika suvlasnika stambenih zgrada Grada Zagreba, Zdravko Vladanović, smatra da su razdelnici ipak doneli pozitivne promene.
Kako navodi, pre njihove ugradnje mnogi stanari su držali prozore otvorene čak i tokom grejne sezone, što je dovodilo do velikih gubitaka energije.
"Nakon ugradnje razdelnika ljudi su počeli više da vode računa o potrošnji i pravilnije koriste termostatske ventile. To je promenilo navike korisnika i dovelo do racionalnije potrošnje energije“, rekao je Vladanović.
On ističe da bi osnovni princip trebalo da bude da svako plaća onoliko toplote koliko zaista potroši.
Razdelnici ili kalorimetri?
Iz Ministarstva naglašavaju da je individualno merenje potrošnje obavezno prema evropskim pravilima, a da se izbor između kalorimetra i razdelnika određuje prema tehničkim mogućnostima zgrade.
Kada nije moguće postaviti kalorimetar, ugrađuju se razdelnici toplote.
Krevzelj tvrdi da se u javnosti često pogrešno tumači studija Energetski institut Hrvoje Požar iz 2017. godine.
"Studija nije analizirala energetsku efikasnost razdelnika, već ekonomsku opravdanost sistema individualnog merenja potrošnje“, naveo je.
Spor oko troškova
Najveće neslaganje odnosi se na troškove koje bi građani mogli da snose.
Džeba tvrdi da je sistem više u korist prodavaca razdelnika nego samih građana. Kao primer navodi stan od 50 kvadratnih metara sa tri radijatora, gde bi trošak nabavke i ugradnje uređaja iznosio oko 75 evra, dok bi godišnje naknade mogle biti višestruko veće.
Sa druge strane, Ministarstvo odbacuje tvrdnje da je reč o kazni za građane.
"Naknada nije kaznena mera. Novac ostaje u zgradi i može se koristiti za energetsku obnovu, poboljšanje izolacije i druge projekte energetske efikasnosti“, poručio je Krevzelj.
Prema njegovim rečima, građani i dalje imaju izbor – mogu da ugrade razdelnike ili da plaćaju propisanu naknadu koja će se slivati u zajedničku rezervu zgrade.
Šta građani mogu da očekuju?
Jedna od promena koju bi korisnici centralnog grejanja mogli da primete već naredne grejne sezone jeste drugačiji način obračuna troškova.
Deo računa i dalje će se obračunavati po postojećem modelu, dok bi drugi deo mogao da bude uključen u zajedničku kasu zgrade.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da manji račun za grejanje ne mora nužno da znači i manje ukupne troškove, jer će deo izdataka biti prikazan na drugom mestu.
Dok Ministarstvo insistira da razdelnici donose pravičniji sistem naplate, protivnici ove mere smatraju da ona građanima nameće dodatne troškove bez značajnijih energetskih koristi. Konačnu reč o pojedinim spornim pitanjima mogao bi da da i Ustavni sud, pred kojim je ponovo pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti ove obaveze.
kurir Biznis/Poslovni.hr
