Slušaj vest
Rekordan urod žira Pošumili smo 184 ha u Banatu

Šta je obeležilo ovu godinu?
- Moram istaći vrlo značajnu stvar, a to je da je tekuću godinu obeležio vrlo obilan urod žira hrasta lužnjaka. Uspeli smo da sakupimo rekordne količine semena - oko 550 tona, kao i da obnovimo oko 800 ha hrastovih šuma. Od toga, vrlo značajno je pošumljavanje novih površina u Banatu na 184 ha. Pored hrasta, ove godine završavamo obnovu na blizu 2.000 ha mekih lišćara i sporednih vrsta tvrdog drveta.

Svedoci smo da se svet i Evropa suočavaju s nezapamćenim, međusobno povezanim izazovima, koji će se čak pojačati u narednim decenijama. Realnost i svakodnevica koji utiču na društvo su negativni uticaji klimatskih promena, poremećaji na tržištu gradivnog, ekološkog materijala i energenata. U odnosu na ove elemente, koji su baza za izvođenje stabilnih ekonomija i zdrave životne sredine, potrebno je biti vrlo obazriv i adaptivan, kaže u intervjuu za Kurir direktor JP „Vojvodinašuma“ Roland Kokai i dodaje:


- JP „Vojvodinašume“ gazduje najvećim delom šuma na teritoriji APV i na našem primeru predstavili smo trenutne izazove sa kojima se suočavamo. Specifičnost i velika obaveza našeg posla ogledaju se u činjenici da nam je država dala na poverenje i upravljanje najvrednije šumske ekosisteme koje moramo sačuvati i unapređivati. Naš posao je vrlo heterogen jer podrazumeva gajenje šuma, upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, delatnost lovstva i ribarstva. Kompleksan je sa organizacionog, tehnološkog i finansijskog aspekta. S druge strane, poslujemo na potpuno tržišnim principima i tako se finansiramo.


Kako klimatske promene utiču na vaš rad?


- Klimatske promene progresivno pokazuju svoje posledice. U julu 2023. godine suočili smo se sa nezapamćenim olujnim nevremenom, kojim je najviše pogođeno područje AP Vojvodine. Na području kojim gazduje JP „Vojvodinašume“ olujni vetar je savijao stabla, lomio grane, krune ili čitava debla ili je izvaljivao cela stabla, tom prilikom je došlo do uništavanja čitavih šumskih kompleksa. Ukupna šteta zabeležena je na površini od 12.000 ha, sa oštećenom drvnom zapreminom od oko 600.000 m3.


Kakva je reakcija JP „Vojvodinašume“ na ovakve izazove?


- Uz ogromnu i brzu finansijsku pomoć države, odnosno Vlade APV, prioritetno i bez odlaganja započet je proces sanacije oštećenih šuma. Zahvaljujući tome, ali i kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti JP „Vojvodinašume“, radovi na sanaciji se odvijaju u predviđenoj dinamici.


Koji su to još specifični izazovi iz ove godine?


- Mogu da istaknem da se, kao preduzeće, suočavamo sa drastičnim promenama na tržištu drveta. Posle izrazite potražnje u 2022. godini, došlo je do pada potražnje za drvetom i do pada cena proizvoda od drveta u poslednje dve godine, kao posledica više različitih faktora. U svetu šumarstva, gde je proizvodnja drvnih sortimenata posledica održivih principa gazdovanja šumama, na šumarsku proizvodnju direktno ne utiču ponuda i tražnja drveta na tržištu, već je ona refleksija potreba obnove, nege ili sanacije šuma. To znači da smo morali da proizvodimo i kada nemamo plasman.

Zir.jpg
Foto: Promo


Kako vidite budućnost JP „Vojvodinašume“ u kontekstu ovih izazova?


- Sve prethodno navedeno oslikava i predstavlja primer izazova neizvesne budućnosti sa aspekata EKOnomije i EKOlogije. U periodu kada imamo slabiju potražnju za drvetom, usporene tokove novca, slabije privredne aktivnosti, realizujemo drvnu zapreminu oštećenu u oluji, prilikom čega su troškovi sanacije znatno skuplji, kao i organizaciono i vremenski zahtevniji nego što je to redovan proizvodni proces. Verujem da ćemo kroz adaptaciju i uz pomoć države nastaviti da čuvamo i unapređujemo šumske ekosisteme, što je naša primarna misija.