PRIRODNI KAPITAL: Budimo štedljivi sa resursima da bi nam duže trajali

Prirodu smo dobili u nasleđe od predaka i naša je dužnost da je čuvamo za potomke, zato nam fokus ne sme biti samo na privrednom rastu, bez uvažavanja održivosti prirodnog kapitala

Ekonomija i ekologija

Saša Stamatović, v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, primećuje da nije slučajno što reči ekologija i ekonomija počinju istim slovima.

- Bez čuvanja nema dobrog upravljanja šumama i obrnuto. Svaka ekološka funkcija ili ekosistemska usluga ima ekonomsku komponentu, regulatorne funkcije - vodozaštitna, proizvodnja čiste vode, regulacija vazduha i klime, sve one imaju i ekonomsku komponentu. Šuma kroz ekosistemske usluge proizvodi i nematerijalna dobra i usluge. Neke od metoda i tehnika za obračun ekonomske vrednosti zasnovane su na proceni potencijalne štete koja bi nastala na određenom terenu da nemamo šumu ili na potencijalnom trošku sanacije štete koja bi se desila od poplave, erozije... Negde 2006/07. godine jedna studija realizovana u Srbiji bavila se ukupnom procenom ekonomske vrednosti šume i pokazala da je u uslovima Srbije desetostruko veća ekonomska vrednost ekosistemskih usluga nego materijalna vrednost stvaranja drveta kao sirovine za sektor koji zavisi od drveta - navodi Stamatović.

Uloga šuma se menja kroz istoriju

Ništa kao drveće ne može da prikaže bogatu i složenu prirodu životne sredine. Šuma sprečava eroziju i povećava plodnost zemljišta, obnavlja energiju i smiruje tišinom.

Stamatović ističe da su se uloga i značaj šuma menjali kroz istoriju.

- U početku je to bio izvor hrane u prostoru u kome je čovek živeo. Kako su se populacija i civilizacija razvijale, tako se i značaj menjao, pa u poslednje vreme sve više ekološki funkcija šuma ili ekosisitemskih usluga ljudi prepoznaju kao bitne. Pre svega to je nastalo usled krize životne sredine šezdesetih godina prošlog veka, kad postaju bitni, ne samo drvo i sirovina, već i ekološke i regulatorne funkcije. Po savremenim autorima, ima prepoznato preko 300 funkcija šuma - ističe naš sagovornik.

Kuhinja, ormar, sto ili stolica od drveta, priroda u našem domu. Korišćenjem drveta kao najprirodnijeg materijala imamo višestruke koristi.

- Ceo proces i problem klimatskih promena nastao je onog trenutka kada je na globalnom nivou društvo počelo da koristi i pravi sve više veštačkih materijala, za čije nastajanje su najčešće potrebni složeni hemijski procesi koji rezultuju emisijom različitih gasova u atmosferu, a pre svega velikim sagorevanjem gasova. Samim tim dolazi do narušavanja dotadašnjeg prirodnog i normalnog ciklusa kruženja materije. To je jedan od velikih problema koji izaziva pritisak na šumu i šumske ekosisteme, a kada koristimo drvo, mi to nemamo. Korišćenjem drveta koristimo nešto što je od prirode dato. Kada koristimo jedno drvo, na njegovo mesto dođe novo, mlado drvo koje je sposobno da raste. To je bitno, jer stabla kroz svoj rast apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i talože ugljenik u drvo. Negde oko polovine mase drveta otpada na ugljenik. Ta stabla, dok god rastu, ona u sebi talože ugljenik i predstavljaju rezervoare ugljenika. I kada koristimo to drvo, u stvari premeštamo ugljenik iz prirode u svoje domove - navodi Marko Kazimirović, asistent na Šumarskom fakultetu na predmetu Rast i proizvodnost šuma.

Klimatske promene globalna pretnja

Poslednjih 20 godina Srbija je u velikom riziku od klimatskih promena, što pred nas postavlja velike zadatke.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović navodi da su „direktne posledice za Srbiju od klimatskih promena preko sedam milijardi evra“.

-Kada pogledamo te podatke, vidimo da jedan odsto BDP može biti godišnji rast srpske ekonomije ukoliko smanjimo rizik od klimatskih promena i sprovedemo novi nacionalni ekološki dogovor koji podrazumeva da ne gubimo više 40 odsto energije fosilnih goriva u građevinarstvu zato što imamo više od 60 odsto zgrada koje nisu energetski efikasne, takođe, da koristimo obnovljive resurse energije, da smanjimo gubitak pijaće vode u vodosistemu, da pojačamo kvalitet infrastrukturnih radova.... Sve su to mali zadaci koji bitno mogu da utiču na razvoj ekonomije u Srbiji - kaže Mitrović.

On dodaje da ovo problem koji tišti samo našu zemlju, jer nema tog nacionalnog odgovora koji će reći da smo sigurni i bezbedni u budućnosti.

- Videli smo koliko smo zavisni od tih takozvanih dinosaurus-lanaca u snabdevanju industrije. Onog trenutka kada nemate neku sirovinu koja će doći iz Kine, Indije, Južne Amerike, u tom trenutku staje vaša proizvodnja. To jasno govori da Srbija ima veliku šansu da pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju, da ne raubuje nacionalne resurse kamena, šljunka vode i da pokuša da ih sačuva, a da istovremeno otpad pretvori u resurs. To je sada ključni nacionalni zadatak na kome PKS radi, i glavno pitanje je kako da Srbija pređe na zelenu ekonomiju. Odličan primer je elektrofilterski pepeo koji se generiše u dve termoelektrane u Kostolcu i Obrenovcu može da bude odličan građevinski materijal - ukazuje Mitrović.

Kurir.rs/ Jelena Vukić Foto: Shutterstock