Boravak u šumi pruža brojne benefite, pa se kretanje tzv. stazama zdravlja u nekim zemljama tretira kao zvanična terapijska procedura
Šume su pluća planete i istovremeno najveća fabrika kiseonika, koji nastaje u složenom procesu fotosinteze, kada biljke iz atmosfere usvajaju ugljen-dioksid, a oslobađaju kiseonik. Kiseonik je gas bez boje, mirisa i ukusa, koji udišemo, i bez njega nema života na Zemlji.
Opstanak više od dve trećine kopnenih vrsta, prema podacima World Wildlife Funda (WWF), zavisi od šuma. Naučno je dokazano da boravak u šumi relaksira čoveka i veoma pozitivno utiče na njegovo mentalno i fizičko zdravlje. Čest boravak u šumi pruža brojne benefite, pa se kretanje tzv. stazama zdravlja u nekim zemljama tretira kao zvanična terapijska procedura.
Slađana Dabić, stručni saradnik za gajenje i zaštitu šuma JP „Vojvodinašume“, kaže za Kurir da samo dva sata provedena u šumi mogu znatno da podignu imunitet.
Shutterstock
Likoviti fitoncidi
- Stručnjaci tvrde da se, pored dobrobiti kretanja, tajna krije i u fitoncidima, materijama koje se oslobađaju iz drveća i biljaka koje daju vazduhu lekovita svojstva. Ovo je posebno naglašeno u šumama četinara i šumama koje obiluju lekovitim biljem. Neki istraživači tvrde da za nekoliko sati provedenih u šumi napunite baterije za naredne dve sedmice. Može se reći da je život u bučnom gradu, punom izduvnih gasova, atak na ljudsko zdravlje, dok boravak u šumi pruža zaceljenje, terapiju oporavka ljudi pod stresom, sa visokim krvnim pritiskom i drugim bolestima modernog doba - kaže Dabićeva.
Poznato je da zelena boja relaksira, uklanja razdražljivost i nervozu. Isti uticaj na nervni sistem čoveka ima i cvrkut ptica koje su redovni stanovnici šume. Čist vazduh u kojem se mogu osetiti prijatni mirisi cvetova raznih biljaka naprosto tera čoveka da diše punim plućima, što opet pozitivno deluje i na stabilizaciju krvnog pritiska. Lekari kažu da boravak na višim nadmorskim visinama, gde ima vegetacije, popravlja krvnu sliku.
Poboljšava se imunitet
- Svakodnevna šetnja u prirodi pomaže u sticanju i održavanju kondicije, popravlja imunitet i štiti od bolesti novog doba koje su uzrokovane stresom. U šumi rastu razne vrste lekovitog bilja, koje se koriste u farmaceutskoj industriji. Boravak u šumi sa prijateljima i porodicom jača konekciju među ljudima, inspiriše na pozitivne afirmacije i pomaže pri postizanju zadatih ciljeva. Roditelji treba da vode decu u prirodu od najranijeg uzrasta kako bi stekla naviku i, kada odrastu, nastavila da odlaze samostalno - kaže Dabićeva.
Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo u Japanu 2004. godine sprovelo je veliki program, koji je pokazao značajne pozitivne efekte boravka u šumi na ljudsko zdravlje. Tada je dokazano da šume pozitivno utiču na mentalno zdravlje, kontrolisanje stresa, regulisanje krvnog pritiska, relaksaciju, a ovi efekti mogu potrajati i do 30 dana nakon boravka u šumi.
ZANIMILJIVOSTI
foto: Shutterstock
- žene i muškarci koji imaju pogled na drveće kroz prozor porodične kuće ljubazniji su prema partnerima i deci
- deca koja u školskom dvorištu mogu da borave među drvećem imaju bolje rezultate u učenju
- pacijenti koji imaju pogled na drveće iz bolesničke sobe brže se oporavljaju
- pacijenti koji mogu da borave u prirodi brže ozdrave
- pesma ptica povoljno utiče na smirenje uma, psihički odmor i izaziva radost
- osluškivanje zvukova u šumi pomaže razvoju slušnih sposobnosti i orijentacije u prostoru
Zasadi drvo
AKCIJA POŠUMLJAVANJA ŠIROM SRBIJE
foto: Shutterstock
Prepoznajući značaj šuma, „Adrija medija grupa“ i dm drogerie markt, zajedno sa institucionim partnerima, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravom za šume, JP „Vojvodinašume“, JP „Srbijašume“, Privrednom komorom Srbije, Pokretom gorana Srbije i botaničkom baštom „Jevremovac“, pokrenuli su projekat pod nazivom „Zasadi drvo“.
„Adrija medija grupa“ i dm, kao dve društveno odgovorne kompanije, ovom akcijom pre svega žele da podignu svest o važnosti pošumljavanja područja kojima je to potrebno, kao i o zaštiti životne sredine kako za nas, tako i za buduće generacije. Projekat „Zasadi drvo“ trajaće četiri meseca, nakon čega će otvaranjem sezone jesenjeg pošumljavanja biti pružena prilika građanima da zasade svoje drvo tokom jednodnevne radne akcije koja će se održati u prvoj polovini novembra, kada priroda to dozvoli. Planiramo da zasadimo preko 50.000 sadnica širom Srbije. Krajem avgusta objavićemo spisak tačnih lokacija na teritoriji cele Srbije, a svim građanima koji žele da se priključe našoj akciji biće obezbeđene sadnice.
KOMPANIJA DM
Zdravlje - organski proizvodi i prirodna kozmetika
foto: Promo
Kompanija dm drogerie markt prepoznatljiva je, između ostalog, i po svojim robnim markama, „dmBio“ organskim namirnicama i „alverde“ sertifikovanoj prirodnoj kozmetici.
Budući da je održivi razvoj jedan od principa poslovanja dm-a, proizvodi čija proizvodnja i upotreba ne ugrožavaju životnu sredinu zauzimaju značajno mesto u ponudi najvećeg drogerijskog lanca u Evropi.
Brend „dmBio“ sadrži najveću ponudu organske hrane u Srbiji sa više od 500 različitih proizvoda iz organskog uzgoja, koji garantuje visoki kvalitet i prirodan ukus. Organska ponuda obuhvata namirnice koje su bile zastupljene u ishrani naših predaka, a osnov organskog uzgoja čine i prihvatljivi uslovi i načini postupanja prema životinjama. Prirodna kozmetika „alverde“ koja ne sadrži silikone, parabene, parafine, veštačke mirise, boje i druge konzervanse zauzima važno mesto u asortimanskoj ponudi. Brend „alverde“ postoji već 30 godina, kao prva nemačka trgovačka marka prirodne kozmetike.
Svi „alverde“ proizvodi ispunjavaju stroge ekološke kriterijume i etičke smernice za proizvodnju prirodne kozmetike, a dm na ovaj način kupcima omogućava korišćenje ekoloških alternativa u nezi lica i tela.
Pored „dmBio“ i „alverde“, više od 4.000 proizvoda dm marke dostupni su u dm drogerijama za sve koji žele vrhunski kvalitet po pristupačnim cenama, a ovi proizvodi identičnog su kvaliteta u svim zemljama u kojima se prodaju.
VUČIĆ OTKRIO KAD ĆE BITI OTVORENA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC-LOZNICA: To će biti najduža brza saobraćajnica koju smo ikad otvarali u komadu, 54 kilometra