ZASADI DRVO, ZASADI SVOJ KISEONIK: Povežimo decu s prirodom

Ako mi danas posadimo drvo, u njegovim blagodetima će uživati naši unuci ili praunuci. Baš zbog toga u akcije pošumljavanja treba uključiti sve generacije - od petogodišnjaka do penzionera

Dr Zvonimir Baković, rukovodilac Odeljenja za gajenje šuma JP „Srbijašume“, kaže da je u današnje vreme pravi izazov animirati, organizovati i pokrenuti mlade ljude da dobrovoljno i besplatno urade nešto društveno korisno.

Sadnja u školama

- Broj volontera koji je spreman da se uključi u akcije pošumljavanja je nedovoljan. Oživljavanje omladinskih radnih akcija (ORA) i volonterizma i stavljanje njihovih aktivnosti (jednim delom) u funkciju pošumljavanja sa sinhronizovanim i pravilno definisanim ciljevima, dodatno bi podiglo ekološku svest najšire javnosti. U budućnosti bi trebalo razmisliti o uvođenju „Dana pošumljavanja“, ujedinjenog sa idejom patriotskih, ekonomskih i estetskih nastojanja. Tog dana sadnjom drveća u predškolskim i školskim ustanovama, kao i na brojnim drugim mestima, društvu bi se pokazala lepota drveća i njihov pozitivan uticaj na ulepšavanje izgleda školskog dvorišta, igrališta, ulice, parka, obale reke... Jer šume su jedini samoobnovljivi prirodni resurs i nacionalno blago. One su izvor čistog vazduha, vode, flore i faune, bioraznovrsnosti, blage klime, jednom rečju života - kaže Baković.

Danas prevashodno šumari moraju da ukazuju na značaj šuma i šumarstva, kako bi šira društvena zajednica prema šumi bila pažljivija i odgovornija.

- Šumarska struka zasnovana na naučnim i praktičnim znanjima, podržana zakonskom regulativom, treba da bude zamajac za stvaranje novih površina pod šumama, da utiče na mlade da se masovno uključe u pošumljavanje, gajenje i zaštitu šuma za dobrobit sadašnjih i budućih generacija. Obaveza šire društvene zajednice je da utiče na sadašnje i buduće generacije da prepoznaju značaj pošumljavanja u eri klimatskih promena i tako odaberu pravi put ka povećanju površina pod šumama na planeti Zemlji i mogućnosti da se na njoj živi na način poznat današnjoj civilizaciji. Svaki pojedinac kada pomaže da se očuvaju naše šume ili kada sadi nove, ulaže u svoju budućnost i budućnost svoje dece - ističe Baković.

Volonteri neophodni

Slađana Dabić iz JP „Vojvodinašume“ kaže da, iako su u ovom preduzeću radovi na terenu uglavnom mehanizovani, sadnja sadnica se obavlja isključivo pomoću ljudskog, manuelnog rada.

- S obzirom na to da u sistemu preduzeća već duži niz godina usled odluke Vlade ne postoji mogućnost zapošljavanja radnika, volonterske aktivnosti su dobro došle. Pritom, ne govorimo samo i isključivo o učincima koje volonteri postižu iako oni nisu zanemarljivi. Naime, poznato je da čovek na poseban način gleda i vrednuje ono u čijem je nastajanju i sam učestvovao. Takva osoba je najbolji ambasador dobre volje koji je svestan složenosti posla prilikom podizanja šuma uvek raspoložen da u sredini u kojoj živi i radi ukazuje na odgovorno ponašanje svakog pojedinca kako ne bi došlo do štetnih posledica po šumu - kaže Dabićeva i dodaje da sam postupak sadnje sadnica zavisi od vrste drveća i tehnologije pošumljavanja:

- Sve vrste drveća, osim vrbe i topole, sade se u prethodno iskopanu rupu, koja mora biti dovoljno duboka, tako da nakon postavljanja sadnice na dno, posle zagrtanja usitnjenom zemljom i nagažavanja, sadnica bude u zemlji najmanje do nivoa vrata korena. Sadnice topole se kod takozvane plitke sadnje postavljaju u rupu čija je dubina oko 80 cm, pa slobodno možemo reći da sadnja ove vrste drveća spada u teže poslove jer radnik nakon nagrtanja prvog sloja rastresite zemlje mora da uđe u rupu i dobro nagazi zemlju pre nego što se nabaci novi sloj.

Radovi koji prethode pošumljavanju i prate konkretne aktivnosti na sadnji sadnica i setvi semena direktno su uslovljeni vremenskim prilikama. To znači da za relativno kratak vremenski period, posmatrano na godišnjem nivou, treba završiti planirane poslove, što uglavnom nije jednostavno.

Kurir.rs/Dijana Gloganjac Foto: Shutterstock