5 SAVREMENIH ZAVISNOSTI I KAKO IH PREPOZNATI: Šećer, kafa, ekrani i sve ono čega ne možemo da se odreknemo
Nekada su zavisnosti bile vezane uglavnom za alkohol i duvan. Danas, u 21. veku, one izgledaju drugačije i često nose „masku“ normalnog, pa ih i ne prepoznajemo. Savremene tehnologije donele su nam ogromnu dostupnost informacija, ali i sedelački način života, stalno „onlajn“ prisustvo i nikad lakšu dostupnost prerađene hrane.
Iako nećemo sve ove navike klasifikovati kao zavisnosti u medicinskom smislu, one imaju iste mehanizme: aktiviraju dopaminski sistem u mozgu i teraju nas da stalno tražimo još.
1. Kafa – za mnoge prva misao ujutru. Kofein podiže nivo energije i koncentracije, ali organizam vrlo brzo razvija toleranciju – znači da nam je za isti efekat potrebno više. Zato šolja dnevno postane dve, pa tri…
2. Šećer – možda i najzanimljiviji primer. Nauka se i dalje spori: da li je šećer prava hemijska zavisnost ili ponašajna? Kod pacova je dokazano da biraju šećer čak i pre kokaina. Kod ljudi je jasno da postoji snažna žudnja, simptomi „krize“ (razdražljivost, pad energije, loše raspoloženje) i želja da se ponovo unese nešto slatko. Iako možda nije droga u klasičnom smislu, osećaj gubitka kontrole je vrlo sličan.
3. Prerađena hrana – prepuna kombinacija soli, šećera i masnoća koje „varaju“ naš mozak. Nije slučajno da je teško pojesti samo jedan čips – industrijski recepti dizajnirani su da izazovu što jaču želju za nastavkom.
4. Nikotin – i dalje ostaje primer „prave“ zavisnosti, sa svim neurobiološkim kriterijumima: tolerancija, apstinencijalni simptomi, gubitak kontrole i promene u dopaminskom sistemu. Danas se često uzima kroz nove oblike (e-cigarete, grijane duvanske proizvode), ali mehanizam je isti.
5. Ekrani i društvene mreže – nisu hemijska supstanca, ali rade po istom principu nagrađivanja. Svaki lajk i notifikacija oslobađa dopamin, pa ponavljamo radnju bez razmišljanja.
Dakle, kontroverza u nauci nije toliko važna koliko svakodnevno iskustvo: mnogi od nas znaju kako izgleda kada ne mogu da funkcionišu bez kafe, kada ne mogu da stanu na jednom parčetu čokolade ili kada besomučno skroluju mreže iako su umorni. A to je upravo ono što zavisnost jeste — gubitak kontrole uprkos posledicama.