Uz savremenu terapiju srčane bolesti se uspešno kontrolišu: Rana dijagnoza i promena životnih navika su ključni, ističe kardiolog

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako kod nas tako i u svetu. Prema podacima Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" iz 2023. gotovo 50% (49,8%) svih uzroka smrti u Srbiji je bilo posledica kardiovaskularnih oboljenja. 

Ona ističe da danas imamo unapređenu medikamentoznu terapiju, ali i interventne procedure koje se sprovode bez narušavanja integriteta grudnog koša, koje su osnova i nosilac savremene medikamentozne terapije.

- Jako je bitno naglasiti da je u stvari današnja prva i pravilna terapija i lečenje kardiovaskularnih bolesti u stvari terapija faktora rizika, to jest eliminacija primodijalnih faktora rizika za nastanak koronarne bolesti. Mi dakle radimo na prevenciji kojom eliminišemo faktore rizika, odnosno ne dozvoljavamo da dobiju kliničku težinu i u tom smislu nam je najznačajnija terapija, odnosno lečenje poremećaja glikoregulacije, odnosno poremećaja regulacija šećera, poremećaja koncentracija holesterola, pre svega lošeg holesterola u krvi, gojaznosti i hipertenzije. Mada, kada poređamo sve te faktore rizika,pušenje se kao faktor rizika nalazi na neslavnom prvom mestu, jer je najznačajniji faktor rizika koji najviše doprinosi patološkoj aterosklerozi, odnosno oboljevanju krvnih sudova pre svega.

Uz savremenu terapiju neophodna je i promena životnih navika 

Pitali smo doktorku i koliko je moguće da pacijenti uz savremenu terapiju i uz promenu načina života žive relativno normalno iako imaju neke ozbiljnije dijagnoze.

- Ne samo da je moguće da žive relativno normalno, nego svi oni generalno imaju bolji kvalitet života ukoliko se primenjuje optimalna terapija, optimalno lečenje njihovog zdravstvenog stanja, pre svega kardiovaskularne bolesti. Međutim, jako je bitno da bolesnici shvate da mi možemo da im napišemo lekove i da im sprovedemo interventnu proceduru, međutim, pacijenti sami moraju da regulišu sve svoje životne navike, da promene životni stil, da uvedu zdravu ishranu, fizičku aktivnost, prekinu pušenje, jer u suprotnom mi njima suštinski ne možemo da pomognemo, jer ukoliko ne promene dramatično svoj životni stil, pre svega mislim na pušenje, u nekom momentu se jave zbog progresije bolesti, zbog nove stenoze ili zapušenog, ranije implantiranog stenta. To praktično znači da uprkos najsavremenijim medikamentoznim terapijama, najsavremenijoj dijagnostičkoj podršci, ukoliko pacijent ne učini nešto za sebe, sve to pada u vodu - napominje doktorka. 

Kada su u pitanju lekovi nove generacije, oni se najčešće propisuju kod pacijenata koji već imaju aterosklerozu, dakle koji već imaju neki događaj, kaže naša sagovornica, pa je taj događaj ili zapušio krvni sud, ili oslabio srčani mišić, a najčešće to bude i jedno i drugo.

- Suštinski ti lekovi poboljšavaju kvalitet života, pre svega poboljšavaju toleranciju naših pacijenata na napor i na svakodnevne obaveze, smanjuju vreme koje pacijent provede u bolnici, olakšavaju rehabilitaciju bolesnika posle različitih događaja, bilo moždanog, bilo srčanog udara, bilo implantacije pejsmejkera. Dakle, lekovi su dokazano efikasni i bezbedni, ali moraju da se primenjuju onako kako je napisano i htela bih da apelujem na pacijente da sami ne redukuju terapiju, ne menjaju lekove i ne uvode nove lekove, a tu mislim pre svega na suplemente.

Neinvazivne metode u dijagnostici i lečenju 

Kada su u pitanju dijagnostičke metode, u proteklih nekoliko decenija i tu je došlo do značajnih pomaka. 

- Što se tiče generalno kardiološke patologije, u poslednje vreme kardio magnetna rezonanca zauzima značajno mesto u dijagnostici i lečenju naših kardioloških bolesnika. Čak i te interventne procedure koje su ranije zahtevale otvaranje grudnog koša danas se sve češće rade kroz periferni krvni sud. U poslednje vreme čak i zamenu aortnog zaliska, zamenu i modifikovanje funkcije mitralnog zaletka i trikuspidnog zaletka sve više radimo jednom elegantnom metodom koja ne zahteva otvaranje grudnog koša. U tom smislu, dakle, medicina postaje sofisticirana. S jedne strane imamo medikamentoznu terapiju koja se bavi poremećajima na molekularnom nivou, a sa druge strane imamo interventne procedure koje postaju sve elegantnije i svode hiruruške intervencije na dnevne bolnice.

Doktorka napominje da je ipak prevencija najvažnija i da nikada nije rano za primenu preventivnih mera.

- Pre svega mislim na higijensko-dijetetski režima, dakle fizičku aktivnosti i modifikacije, da ne kažemo potpune promene načina ishrane. To suštinski znači da je naš higijensko-dijetski režim koji propisujemo našim pacijentima u stvari jedan zdrav životni stil koji mogu da primenjuju svi članovi porodice i da bi to trebalo da nam bude fokus na opštoj populaciji, a ne samo na pacijentima koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje. Dakle, nikad nije rano za prvi preventivni pregled, a prvu posetu kardiologu trebalo bi sprovesti već sa 40 godina, ukoliko ne postoje nikakve tegobe koje bi zahtevale raniju intervenciju.

Dakle, niko nije dovoljno mlad, da ne može da ima neko ozbiljno kardiovaskularno oboljenje, ističe naša sagovornica. 

- Takođe, niko nije dovoljno mlad da ne može da umre od nekog kardiovaskularnog oboljenja. Mi čujemo vrlo često priče - “Pao je na ulici, a bio je potpuno zdrav”. To nije baš tako jer su to ljudi koji su u jako malom broju slučajeva bili ranije potpuno zdravi. Imali su tegobe koje su pripisivali različitim uzrocima i možda se nisu obratili na vreme lekaru. Ja sam imala jako veliki broj pacijenata koji su doživeli neki događaj, bio centralni, bilo kardiovaskularni, upravo iz razloga što nisu mogli da se pomire sa dijagnozom i sa činjenicom da je potrebno da piju lekove. Dakle, jako je bitno da naši pacijenti prihvate svoju dijagnozu i da shvate da je neophodno lečenje - kaže dr Pandrc.

Morate znati svoje vrednosti ključnih parametara zdravlja srca

Za pacijente je veoma važno da znaju svoje vrednosti holesterola, šečera u krvi i druge faktore rizika. 

- Važno je da znaju da ako im je vrednost LDL holesterola 5, da dođu kod lekara koji će im dati lek i spustiti holesterol. Takođe, važno je da pacijenti znaju da je normalan šećer do 5,6, da je LDL-holesterol supstanca koja je jako značajna u cirkulaciji i da nije ista preporučena vrednost LDL-holesterola za recimo nepušača koji ima 18 godina i za pušača koji ima 60 godina i hipertenziju. Takođe, normalna vrednost krvnog pritiska za bilo koje životne doba je 120 sa 80, a povišena vrednost arterijskog krvnog pritiska je već preko 130 sa 80. Normalan indeks telesne mase je između 19 i 25, a sve preko toga je već faktor rizika za brojne komplikacije. Pacijenti ne smeju da imaju pauze u disanju tokom noći to jest slip apneju, ne smeju noge da im otiču, kosa ne sme da opada, ne smeju da imaju nikakve neobjašnjive tegobe u grudima, jer to je ustvari jedan alarm.

Kada je u pitanju prevencija, trend u svetu, a i kod nas, postaju metabolička savetovališta gde se upućuju pacijenti sa višestrukim faktorima rizika koji još nemaju manifestno oboljenje, a koji se nalaze u visokom riziku da ga razviju.

- U tim metaboličkim savetovalištima se pacijent sagledava kompletno internistički, procenjuju se njegovi faktori rizika zasebno i na kraju se donosi jedan zaključak koji neretko zahteva i medikamentoznu terapiju. Sada su nam dostupni savremeni, moderni, efikasni i bezbedni lekovi kojima možemo da sve te faktore rizika svedemo na neku razumnu meru, odnosno da prosto uvedemo u neko stanje koje će usporiti razvoj manifestne bolesti kod naših pacijenata. I jedno takvo metaboličko savetovalište se uskoro otvara u Vrnjačkoj banji.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zbog kardiovaskularnih bolesti godišnje izgubimo grad veličine Pirota: Prevencija bi mogla da spasi 4 od 5 ljudi