Kancer jetre često ne daje prepoznatljivih simptoma: Slabo reaguje na hemoterapiju, važno je otkriti ga na vreme
Simptomi raka jetre često su suptilni i mogu se lako pomešati sa simptomima drugih bolesti, zbog čega je rano otkrivanje izazovno. O tome ko bi trebalo da redovno ide na preventivne preglede i koje su dostupne terapije za ovu bolest, razgovarali smo sa prim. dr sci med Davorinom Radosavljevićem.
- Pacijenti koji bi trebalo da se javljaju na redovne kontrole su oni koji znaju da su imali neki problem sa jetrom, koji naglo gube na težini, imaju bolove pod desnim nebranim lukom, požute ponekada, imaju neke neodređene bolove, smetnje sa varanjem. Jednostavno, simptomi maligne bolesti su često neprepoznatljivi lako, zato se to i zove podmukla bolesta. Ali naravno nije svaki bol pod desnim rebranim lukom rak jetre, nije svaki zatvor bolesti jetre, nije svako oticanje rak jetre, ali zato su tu lekari da procene, da upute na dalje snimanja. Svake godine u Srbiji ima više od 500 novih pacijenata, 500 do 1000 i to nije mali broj. Njih će biti više što se bude pažljivije diagnostikovalo, jer ovo što znamo, to je samo vrh ledenog brega - kaže prim. dr sci med Davorin Radosavljević, viši naučni saradnik, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije i rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju IORS-a.
Doktor napominje da se radi o karcinomu koji ima jako loš odgovor na hemoterapiju.
- Takođe, ni prethodna linija bioške terapije nije opravdala očekivanja ni u smislu efikasnosti, ni u smislu bezbednosti. Tako da je bilo prirodno da se posegne za novim klasama lekova koje su zaista i pokazale znatnu efikasnost kod ovih pacijenata koje nije lako lečiti. Jer su to najmanje dve bolesti kod jednog pacijenta - jedno je preegzistentna bolest jetre, a drugo je karcinom koji se na tom terenu razvija.
Ovi pacijenti, objašnjava dr Radosavljević, moraju da se vrlo pažljivo isputuju za bilo koju terapiju, pa i za novu terapiju koja je kompozitna od dva leka.
- Oba traže da se vrlo pažljivo pacijent ispita da li je za tu terapiju. Pretpostavljava se da nema odmakle stadijume ciroze, pre svega ne proširene vene u jednjaku koje mogu da provociraju krvarenje, to je ono što je poslednje što mi želimo kod pacijenata. Dakle, u tom slučaju, ako to isključimo mi ćemo onda biti u prilici da postignemo verovatno one iste uspehe koje te lekovi postigli u kliničkoj studiji, pa i u kliničkoj praksi u svetu. Ta kombinacija je u praksi tek dve, tri godine, tako da smo mi absolutno u saglasnosti sa svetom u toj terapiji i ona je danas standard, ali njoj su za petama još nekoliko sličnih terapija tog tipa. Dakle, sa ovim terapijama se pacijenti i kod nas leče kao i u svetu.
Naš sagovornik skreće pažnju na to i koji profil pacijenata bi trebalo da se češće javlja na kontrole.
- To su hroničari, to su cirotičari, zato što se diagnostikuje hepatitis, pa se diagnostikuje ciroza, pa to prate infektolozi ili gastroenterolozi i rade na šest meseci ultrazvuk svakome. I na osnovu svega se posumnja na bolest. Onda se ide na ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca i ako se pokaže da treba, onda se operiše. A ako se operiše onda nema potrebe za hemoterapijom. Ali to su vrlo često odmakli stadijumi i onda smo na terenu o kom pričamo sada.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
IZGLASAN BUDŽET ZA 2025. GODINU: Mali podelio odlične vesti - Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, evo kolike će biti plate i penzije