PREVENCIJA KAO GARANCIJA: Rano otkriven rak dojke je izlečiv, evo šta svaka žena treba da uradi kada sazna da je bolesna

Kod žena u Srbiji postoji strah od postavljanja dijagnoze, i često čujemo: “Šta ću ja kada dobijem dijagnozu, bolje da se ne javim, i dok živim, živeću.” A rak dojke otkriven u ranim stadijumima izlečiv je danas u 98 odsto slučajeva.

- U našem jeziku za karcinom dojke kažemo da je rak dojke, a na latinskom je to neoplazma, odnosno novi rast. Taj novi rast može da bude dobroćudan i zloćudan. Karcinom dojke predstavlja novi, zloćudan rast ćelije koja potiče od tkiva dojke. Bilo koji novi rast koji je nekontrolisan je - rak. Dojke se sastoje od žlezdanog tkiva, vezivnog tkiva i potpornih ćelija. Karcinom obično nastaje od tog žlezdanog tkiva i zavisno od porekla ćelija iz kojih nastaje, razlikujemo više histopatoloških podtipova. Dakle, karcinom dojke u ovom slučaju je novi rast, nekontrolisani, koji na kraju dovodi do uništavanja normalnog tkiva i širenja ćelija koje nemaju nikakvu ulogu i svrhu.

Kakva je to bolest iz ugla pacijentkinje?

- U našem telu svakoga dana proizvodi se oko deset hiljada potencijalno malignih ćelija, koje su posledica grešaka koje nastaju tokom deobe ćelija. Naš organizam je jedan prilično savršen mehanizam koji većinu svojih delova koji su stari i oštećeni, zamenjuje. Ukoliko je to obnavljanje ćelija prekomerno, ukoliko podrazumeva ćelije koje nisu dobre, koje imaju neku grešku, postoje mehanizmi popravke ćelije, a ukoliko ona ne može da se popravi, pokreće se jedan zaštitni mehanizam koji se zove apoptoza, programirana ćelijska smrt. Nekada se desi da u jednom trenutku nastane krah tih popravnih mehanizama, i to je polje ozbiljnih istraživanja savremene nauke, i puno modernih, inovativnih, lekova upravo je nastalo kao produkt tih istraživanja, iz odgovora na to pitanje.

Kako izgleda statistika raka dojke u Srbiji?

- Statistika je vrlo neslavna, ne samo kod nas već i u zemljama zapadnog sveta. Rak dojke, postaje sve više bolest savremene žene. Čak je i veći broj obolelih u razvijenim zemljama. Međutim, kod nas je problem što se i dalje karcinomi otkrivaju u kasnijim stadijumima. Znači, nemamo još uvek razvijen skrining, nemamo zdravstveno prosvećenu populaciju, svest o samopregledima, ni o sistematskim pregledima.

Ko sve čini tim koji radi sa ženama obolelim od raka dojke?

- Savremena medicina ne podrazumeva da jedna osoba donosi odluku o načinu lečenja maligne bolesti. Praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu kada je u proces lečenja uključen multidisciplinarni tim koji podrazumeva hirurga, radioterapeuta, medicinskog onkologa, radiodijagnostičara, patologa, genetičara, medicinske tehničare, a postoji i savetovalište koje podrazumeva psihologe, defektologe, socijalne radnike. Dakle, postoji jedan čitav tim koji je tu kako bi se postavila prava dijagnoza, odredio stadijum bolesti kao i način lečenja, ali i ljudi koji su tu da vam pomognu i u procesu prihvatanja dijagnoze i druge psihosocijalne pomoći. I pacijent ima pravo i da bude i uplašen i tužan i ljut, uplakan…. To su sve faze kroz koje se prolazi, zavise od osobe do osobe i predstavljaju put prihvatanja dijagnoze. Taj put nije lak, ali nije ni skroz crn, i nije bez izlaza i bez nade. To je poruka koju moramo da ponavljamo, svima i uvek, čak i kada su u pitanju uznapredovali stadijumi bolesti.

A šta je ono na šta možemo da utičemo?

- Ono na šta možemo da utičemo da utičete su neke zdrave navike koje su protektivne, otklanjanje rizičnog ponošanja i štetnih navika. Zna se da je pušenje faktor rizika za mnoga obolenja, preterano konzumiranje alkohola, gojaznost, postmenopauznih žena, (masno tkivo proizvodi estrogen), sedalni način života, malo kretanja i smanjena fizička aktivnost, nekontrolisana hormonska terapija, upravo je to ono što može da favorizuje nastanak karcinoma dojke. Ali sa druge strane, kod nekih osoba može i da ne postoji ni jedan faktor rizika pa da nastupi bolest, te je poruka da, u svakom slučaju, ne postoji lična krivica.

Postoje i genetski uslovljeni karcinomi dojke?

- Danas mi znamo za određene gene, tj. mutacije u tim genima, koji su direktno povezani sa nastankom karcinoma dojke. Ono što budi sumnju su ženski srodnici u bliskim linijama kod kojih je postavljena dijagnoza karcinoma dojke, majka, bake, tetke, sestre, muški srodnici sa karcinomom dojke... Zatim, postoji povezanost sa još nekim karcinomima, kao što je karcinom pankreasa, karcinom želuca, karcinom debelog creva, prostate.... A, postoji i povezanost karcinoma dojke sa ginekološkim malignitetima. Mutacije u genima za koje je jasno dokazano da su povezani sa nastankom karcinoma dojke, tj. najpoznatiji i najispitivaniji su geni BRCA1 i BRCA2. Danas je i u Srbiji dostupno testiranje radi otkrivanja štetnih mutacija u ovim genima, za osobe koje se nalaze u visokorizičnim grupama. Ukoliko se otkriju štetne mutacije, postoji jasna predispozicija za nastanak karcinoma jajnika i/ili karcinoma dojke. Ono što je učestalije u poslednje vreme, to je da se karcinom dojke javlja kod mlađih žena, znači žene koje obole pre 40-45 godine života. Rak dojke kod osoba koje imaju manje od 35 godina je retka bolest.

Olivera Marković