U Srbiji je svaki deseti zaposleni član nekog dobrovoljnog penzionog fonda. Prosečna starost članova je 47 godina, pet beba su najmlađi članovi, a najstariji ima više od 90 godina.
Vladimir Đorđević, viši savetnik Udruženja finansijskih institucija PKS, ističe za RTS da se ljudi relativno kasno sete da bi dobrovoljna penzija trebalo da im bude dodatni prihod u trećem životnom dobu. Naglašava i da je takva štednja bezbedna, da su fondovi koji postoje duže od deset godina ostvarili dobitak i sačuvali vrednost imovine.
Iz Crne Gore je nedavno stigla najava da bi u narednom periodu mogli u potpunosti da ukinu državni penzioni fond i da se okrenu privatnim. Sedam dobrovoljnih fondova u Srbiji, kojima upravlja četiri društva, ima oko 217.000 članova.
Đorđević je ocenio da je to trenutno dovoljan broj fondova u Srbiji, jer tržište odgovara na potrebe. Svakog meseca redovno svoje obaveze uplaćuje oko 90.000 korisnika. Objašnjava da su dobrovoljni penzioni fondovi instrument dugoročne nebankarske štednje koje karakterišu direktne uplate članova fonda.
- Sve što uplatite, to ostaje samo vama i kada prođe period akumulacije, raspolažete tom imovinom u potpunosti - precizirao je Đorđević.
Individualni korisnik nema obavezu da svakog meseca uplaćuje onoliko koliko je uplatio prethodnog i time neće izgubiti nijedno pravo. Neki fondovi, kaže, imaju minimum uplate 1.000 dinara, neki 500 dinara mesečno i to je jedino ograničenje.
Navodi da je sve to posebno važno za ljude koji tek ulaze na tržište rada, koji bi trebalo da kroz dugi proces akumulacije, dok rade 20-30 godina, malim uplatama u tom dugom periodu ostvare znatnu sumu novca.
O dobrovoljnim fondovima
- 47 godina je prosečna starost članova dobrovoljnih penzionih fondova
- 64 procenta su članovi između 40 i 60 godina
- 57 procenata članova su muškaraci
- 12 članova su deca do dve godine, od kojih je pet beba do godinu dana
- 90 godina i koju preko ima najstariji član
- Još uvek se svi mi oslanjamo na državne penzije. Ovo treba da bude kao nešto dodatno što nam omogućava da u tom trećem dobu možemo s malo manje finansijskih briga da prođemo. Pozitivna je stvar što imamo skoro 1.000 članova mlađih od 19 godina - zaključuje Đorđević.
Za Fiskalni savet ti fondovi nisu ispunili očekivanja, jer uprkos poreskim olakšicama, kako ukazuju, nisu uspeli da se probiju na tržištu rada. To potkrepljuju time, da je tek svaki deseti zaposleni član nekog fonda.
Đorđević se ne slaže i smatra da je ocena Fiskalnog saveta "malo promašila poentu" zbog toga što je ocenjivana ukupna ispunjenost poreske reforme.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
