Energetska efikasnost tema je od svetskog značaja koja se brzo menja, a zemlje su primorane da se prilagođavaju novim okolnostima - zaključak je stručnog simpozijuma "Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana +", koji je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku vlada Nemačke, Slovačke i Japana.
Umesto političara, ovog puta su o energetskoj efikasnosti i njenom finansiranju govorili bankari.
- Prvi korak je analizirati trenutnu potrošnju. Zemlje Zapadnog Balkana su na putu pristupanja EU, ali ipak kasne u određenoj meri i zato su institucije kao što su je Evropska investiciona banka - rekao je Alesandro Bragonzi, iz Evropske investicione banke.
Posebnim planom predviđeni su projekti energetske efikasnosti zgrada kako bi one imale nultu potrošnju.
- Jedan od konkretnih primera jeste postavljanje 150 solarnih panela na krovovima tri stambene zgrade u Nišu. Električnu energiju koja se tu proizvede, sada koriste građani. Iskreno se nadam da će životi naših građana biti zdraviji u takvoj životnoj - rekao je Tecuja Cubota, otpravnik poslova Ambasade Japana u Srbiji.
-Radimo i na renoviranju bolnica gde je bitno da se ispune standardi EU kada je u pitanju energetska efikasnost. Drugi projekat na kom radimo odnosi se na vladine zgrade. Plan je da do 2025. obuhvatimo 28 vladinih zgrada - rekla je Karel Kronenberg, iz Razvojne banke Saveta Evrope.
Ušteda energije cilj je svih evropskih država, a primaran fokus biće na zgradama institucija.
- U Slovačkoj postoji 15.000 javnih zgrada. 75% njih mora da se renovira kako bi ispunilo standarde energetske efikasnosti što je i za nas dosta posla. Ipak, trenutno je Zapadni Balkan prioritet spoljne politike Slovačke s obzirom na naš geografski položaj i kulturu - rekla je Monika Podsklanova Šuhajdova, otpravnica poslova Ambasade Republike Slovačke u Srbiji.
Osim međunarodne saradnje, neophodno je da svaka država ima i svoj dugoročni plan uštede energije.
Cilj nam je da se do 2050. primarna potrošnja električne energije u odnosu na 2008. prepolovi, a udeo obnovljivih izvora energije poveća za 55%. Uz sve te mere - i okretanje obnovljivim izvorima energije i smanjenje potrošnje, nažalost to nije dovoljno, ali dobro je što je u poslednjoj deceniji smanjena potražnja za elektičnom energijom - rekla je Anke Konrad - ambasadorka Nemačke u Srbiji.
Zbog velikog udela u ukupnoj potrošnji energije i emitovanja gasove sa efektom staklene bašte potreban je poseban fokus na zgrade. Rekonstrukcojom 3.000 takvih objekata može se uštedeti količina električne energije koju proizvede termoelektrana Morava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
