Re­pu­bli­ka Mo­l­da­vi­ja pos­ta­vi­la je am­bi­cio­zne ci­lje­ve za pre­la­zak na odr­ži­vi­ji ene­r­ge­t­ski si­stem, a su­štin­ski ele­men­ti te tra­n­zi­ci­je su ene­r­ge­t­ska efi­ka­snost i ene­r­gi­ja iz ob­no­vlji­vih izvora

Uprkos svim ekonomskim teškoćama, smanjenom budžetu usled pandemije, slaboj energetskoj infrastrukturi i ratu na granici, moldavske vlasti su, uz podršku međunarodne zajednice, uspele da obezbede neprekidno snabdevanje energijom krajnjih potrošača za vreme trajanja energetske krize. To je obezbeđeno u situaciji kada su se naše komšije suočavale s dužim nestancima gasa i struje, naveo je u intervjuu za Kurir Jon Muntean, direktor Agencije za energetsku efikasnost Moldavije.

Na pitanje koliko je u Moldaviji prisutna tema energetske efikasnosti, s obzirom na trenutnu energetsku krizu s kojom se Evropa suočava, naš sagovornik kaže:

Kao posledica krize, u Moldaviji je došlo do dramatičnog povećanja cena energije za krajnje potrošače, pri čemu je u periodu od manje od godinu dana cena električne energije skočila za 290 odsto, a cena prirodnog gasa za 530 odsto. Rast cena energije i računi za energiju premašili su platežnu moć većine stanovništva. Naravno, to je iz korena promenilo odnos prema potrošnji energije i energetska efikasnost postala je glavna tema o kojoj se govori u svim masovnim medijima i na društvenim mrežama. Zbog ograničenog vremena, nije bilo moguće pokrenuti program energetske efikasnosti koji bi imao konkretne efekte. Prioritet moldavskih vlasti je smanjenje uticaja visokih cena energije i svi napori usmereni su na primenu mehanizma kompenzacija. Tako je do početka grejne sezone 2022/2023. uspostavljen Fond za smanjenje energetske ranjivosti, koji je takođe obezbeđen uz podršku međunarodne donatorske zajednice. Pored toga, razvijen je informacioni sistem za uplatu mesečne kompenzacije direktno na račun najugroženijih potrošača energije. To je bilo veoma važno i pomoglo je da se izbegne društvena kriza čije posledice bi bile nezamislive, s obzirom na to da smo u istom periodu imali i rat na granici i masovni priliv izbeglica iz Ukrajine. Za kompenzacije u toku prošle grejne sezone utrošena su sredstva u iznosu koji je jednak ukupnim godišnjim troškovima prirodnog gasa koje su moldavski potrošači platili Gazpromu u 2019. godini.

Koliko je energetska efikasnost važna za energetsku bezbednost Moldavije?

Moldavija je bivša sovjetska republika i nasledila je staru infrastrukturu, koja je energetski intenzivna. Energetski intenzitet je više od tri puta veći od proseka u EU, uprkos tome što Moldavija nije industrijalizovana zemlja. Oko 75% potrošnje finalne energije u zemlji se uvozi. Oko 48% potrošnje finalne energije u energetskom bilansu zemlje otpada na stambeni sektor. Prema tome, s takvim energetskim profilom, nema sumnje da je energetska efikasnost najjeftiniji oblik energije kojem Moldavija može da pristupi i poveća energetsku bezbednost, uz istovremeno smanjenje uvoza energije. Međutim, postoji još jedna dimenzija energetske bezbednosti koja mora da bude rešena diversifikacijom energetskih ruta i tržišta. U tom smislu, vlada Moldavije uspela je da ostvari veliki napredak u poslednjih godinu i po dana tako što je povezala sistem za prenos električne energije sa Evropskom mrežom operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) i sada uvozimo gas obrnutim smerom, kroz Transbalkanski gasovod, i počeli smo da kupujemo prirodni gas na tržištu EU, što nam je omogućilo da prethodnu zimu prebrodimo gotovo bez ruskog gasa. Još jedan efekat energetske krize koji trenutno pratimo je i nagli porast broja korisnika i instaliranih kapaciteta fotonaponskih sistema zasnovanih na šemi podrške neto merenja. U toku prva četiri meseca 2023. godine, samo u stambenom sektoru, bez ikakvih subvencija, broj korisnika šeme neto merenja povećan je za 63%. Ove pozitivne promene na polju energetske bezbednosti već izazivaju određene zabrinutosti u vezi sa tehničkim mogućnostima za integraciju većih količina energije iz obnovljivih izvora u postojeću mrežu.

Koji su najvažniji prioriteti Moldavije u ovom kontekstu - kako u pogledu stambenih, tako i javnih objekata?

Republika Moldavija postavila je ambiciozne ciljeve za prelazak na održiviji energetski sistem. Energetska efikasnost i energija iz obnovljivih izvora su suštinski elementi te tranzicije.

Energetska kriza koja je iza nas istakla je glavne slabosti energetskog sektora i redefinisala je strateške prioritete koji se trenutno odražavaju u novoj Energetskoj strategiji za period do 2050. godine i u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period do 2030. godine, koji su u procesu izrade. Očigledno je da će energetska efikasnost imati centralno mesto u ta dva dokumenta, sa snažnim fokusom na dekarbonizaciji.

Parlament Moldavije nedavno je usvojio izmene i dopune Zakona o energetskoj efikasnosti, kojima će se omogućiti konsolidacija institucionalnih kapaciteta agencije koju ja predstavljam i biće joj date veće nadležnosti i operativna fleksibilnost u primeni instrumenata za finansiranje energetske efikasnosti i projekata obnovljivih izvora energije. Najvažniji sektori kojima se treba pozabaviti su rezidencijalni sektor i sektor saobraćaja. Na ta dva sektora otpada oko 76% potrošnje finalne energije.

Istovremeno, energetska ranjivost zemlje mora da podstakne razvoj inovativnih rešenja, kako tehnoloških, tako i metodoloških. S tim u vezi, vlada podržava razvoj centara za inovacije i prateće infrastrukture s ciljem stimulisanja otvaranja startapa, koji imaju važnu ulogu u ubrzavanju razvoja inovacija u energetskom sektoru.

Političke krize donose i neke nove mogućnosti

Postignut konsenzus u pogledu dekarbonizacije do 2050. godine

Da li smatrate da je razmena znanja i iskustva s drugim zemljama u sličnom kontekstu korisna?

Iskustvo i znanje mnogo znače u današnje vreme, kada je tehnološki razvoj u velikoj meri ubrzan, a mogućnosti implementacije prilično različite. Ova poslednja kriza desila se u kontekstu u kom je na evropskom nivou postignut politički konsenzus u pogledu dekarbonizacije do 2050. godine.

Najveći broj kriza donosi i neke nove mogućnosti i te mogućnosti su različite u različitim zemljama. Prema tome, treba da postoji zajedničko razumevanje o novim mogućnostima koje se pojavljuju, i to treba da bude usmereno na postizanje zajedničkog cilja. Iz te perspektive, razmena znanja i iskustava između zemalja je veoma važna.

Takođe, treba pomenuti i ulogu međunarodnih razvojnih agencija, koje imaju iskustvo u radu u zemljama širom sveta i koje mogu da olakšaju usvajanje pojedinih rešenja u specifičnom kontekstu i uslovima u određenoj zemlji. To će omogućiti da se rezultati postignu brže i jeftinije.

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku vlada Nemačke, Slovačke i vlade Japana u okviru UNDP Climate Promise inicijative, 30. i 31. maja 2023. godine organizuje regionalni stručni simpozijum „Energetska efikasnost zgrada u regionu Balkana+“. Simpozijum će okupiti predstavnike vlada u regionu, finansijskih institucija, međunarodnih organizacija, privatnog sektora i akademske zajednice. Cilj ovog događaja je da pomogne Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, kao i zemljama u okruženju, poput Moldavije, da ubrzaju primenu mera za povećanje energetske efikasnosti u zgradama, koje doprinose smanjenju troškova snabdevanja energijom, ublažavanju klimatskih promena i zaštititi životne sredine i zdravlja građana.

Da li Moldavija planira da operacionalizuje nacionalne energetske programe i predstavi rešenja za povećanje finansijske pristupačnosti energije u stambenim i javnim objektima, koji će biti posebno usmereni na najugroženije kategorije stanovništva i kategorije stanovništva koje su pogođene visokim cenama energije?

Energetska kriza pokrenula je i političku posvećenost pitanjima energetske efikasnosti. Istovremeno, određivanje energetski ugroženih domaćinstava koja će imati pravo na subvencije za mere EE je veoma važno, kako bi se smanjila izdvajanja iz budžeta za kompenzacije za te korisnike. S tim u vezi, naša agencija već radi na razvoju dva nacionalna programa za rezidencijalni sektor, koji će uskoro biti pokrenuti. Prvi je Program vaučera, u okviru kojeg će se davati znatne subvencije za zamenu starih kućnih aparata novim, efikasnijim aparatima. Drugi je program Green Home, koji ima za cilj subvencionisanje paketa mera energetske efikasnosti u domaćinstvima. Oba ta programa zasnivaće se na informacionom sistemu, koji će omogućiti brzo i transparentno donošenje odluka bez uključivanja ljudskog faktora u proces odlučivanja.

Takođe, naša vlada pokrenula je pregovore s razvojnim partnerima o osnivanju Moldavskog fonda za energetsku efikasnost u rezidencijalnom sektoru, koji je namenjen, pre svega, za stambene objekte u kojima postoji ogroman potencijal za uštedu.

Jelena Vukić