KVALITETNIJI ŽIVOT SVIH NAS UZ SVAKODNEVNO MINIMALNO ANGAŽOVANJE: Zaposleni da budu motor održivog razvoja zajednice
Tako lako - Svaki radno aktivni građanin idejama, njihovim sprovođenjem, zajedništvom i entuzijazmom može mnogo da učini za dobrobit lokalne zajednice i društva u celini
Mnogi zaposleni još nisu ni svesni da su važna karika u ispunjavanju ciljeva održivog razvoja i da aktivizmom i te kako mogu da doprinesu boljem i kvalitetnijem životu ne samo svoje porodice već i lokalne zajednice, kao i društva u celini.
- Građani, po svojoj prirodi, očekuju da žive bolje i kvalitetnije, bez obzira na to da li je reč o zaposlenom u kompaniji ili državnoj službi, zemljoradniku, učeniku i studentu. Zaposleni imaju dvostruku ulogu i mogućnost da proaktivnim delovanjem doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Vidljivost učinka pojedinca možda nije velika, ali aktivizam svakog pojedinca u kolektivu (kompaniji) ili zajednici (porodici), kroz masovnost i saradnju, višestruko povećava efekte i njegov sveukupni doprinos - ističe za Kurir mr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost Privredne komore Srbije.
Najzastupljeniji primeri aktivizma zaposlenih, navodi Stokić, jesu organizovane volonterske „ekološke“ akcije - čišćenje reka od plastičnog smeća, preuređenje parka, sakupljanje otpada koji se može reciklirati... Osim donacije kompanije određenoj ciljnoj grupi (često školama i vrtićima, u kojima renoviraju sanitarije, menjaju stolarije, poklanjaju IT opremu, smart table...), zaposleni doprinose lokalnoj zajednici tako što rade na instaliranju opreme, ugradnji isporučenih proizvoda, držanju besplatnih edukativnih radionica, učešću na tribinama gde se promoviše zdrav život, očuvanje prirodnih resursa i zaštita životne sredine...
- Mnoge organizacije omogućavaju zaposlenima da predlože ideju za volontersku akciju i tako se određeni broj radnih sati godišnje iskoristi za rešavanje važnog pitanja u lokalnoj zajednici, kao što je pomoć udruženjima osoba s posebnim potrebama, startap kompanijama, takmičenje učenika ili studenata na rešavanju konkretnog problema (razvoj aplikacija)... Neke kompanije organizuju glasanje za najbolja projektna rešenja i pobednik dobija sredstva za realizaciju, dok neke druge investiraju u obuku zaposlenih o ciljevima održivosti, tako da u komunikaciji s partnerima i dobavljačima prenose principe i dobru poslovnu praksu eko-efikasnosti, eko-dizajna proizvoda, odgovorne nabavke materijala... - navodi Stokić.
Treći, dodaje, uključuju svoje zaposlene posredstvom programa „šampion održivosti“ ili „ambasador održivosti“, čime se podstiču na eko-inovacije i daju doprinos sveukupnom održivom poslovanju kompanije.
- Ovakav pristup je višestruko koristan - zaposleni su zadovoljni jer su radili za opšte dobro, a jača i osećaj pripadnosti kompaniji, na dobitku je i ciljna grupa akcije, kao i sama kompanija, koja podiže svoj ugled i prema spoljnom okruženju (lokalna zajednica, građani, partneri, mediji...) i prema zaposlenima - zaključuje Stokić.
(Kurir / Jelena S. Spasić Foto: Shutterstock)
MINISTAR MALI U ISTANBULU: Predstavlja ekonomske rezultate Srbije i projekat Expo 2027 - Biće uručene i 2 nagrade