PROJEKAT ADRIJA MEDIJA GRUPE: Održana konferencija “Lideri transformacije društva” u organizaciji Adria Media Group

Uz prisustvo ministara, predstavnika Evropske unije, Ujedinjenih nacija, međunarodnih organizacija, kompanija i velikog broja gostiju juče je održana konferencija o održivom razvoju i curkularnoj ekonomiji

U ime organizatora konferencije, kompanije „Adrija medija grupe“, prisutnima se obratila direktorka marketinga Irena Petrović, koja je zahvalila svima na podršci i naglasila da je ova medijska kuća danas lider u Srbiji i regionu.

Medijska podrška

- U portfoliju imamo neka od najčitanijih izdanja, dnevne novine, portale, ali i brojna magazinska izdanja i Jutjub kanale. Svesni smo uticaja koji imamo zahvaljujući broju izdanja i milionskom auditorijumu i upravo zato pokrećemo kampanje s temama od opšteg društvenog značaja. Početkom ove godine pokrenuli smo veliki medijski projekat „Inspiracija za bolju budućnost“, s idejom da građane Srbije edukujemo o održivom razvoju. Obradili smo svih 17 ciljeva iz Agende UN za održivi razvoj do 2030. nastojeći da pojasnimo značaj i načine za dostizanje svakog od njih, istovremeno promovišući aktivnosti kompanija, civilnog sektora i pojedinaca, kao primere dobre prakse. Uloga medija je velika, ali samo partnerstvom možemo do ciljeva - rekla je Petrovićeva i dodala da će „Adrija medija grupa“ nastaviti da promoviše aktivnosti koje za cilj imaju sigurnu budućnost naše dece.

Konferenciju su svojim uvodnim obraćanjima otvorili Slavica Djukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za za demografiju i populacionu politiku, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ambasador i šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici kao i stalna koordinatorka UIjedinjenih nacija u Srbiji Karla Robin Herši koja se prisutnima obratila video porukom.

Profesorka i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović izjavila je da su lideri transformacije društva zapravo svi pojedinci i posebno zahvalila novinarima „Adrija medija grupe“ na naporu koji su uložili u ovaj projekat.

- Mediji kao sredstvo informisanja imaju veliku ulogu u vidljivosti Agende. Samo zajedno možemo da uspemo - rekla je Dejanovićeva.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je put u EU zapravo tesno skopčan s ciljevima održivog razvoja.

- Svi vi koji ste sada ovde, mi iz Vlade Srbije i svi oni koji su odgovorni za razvijanje Srbije, moramo biti svesni velikog zadatka koji je pred nama. Nije svaki rast usmeren ka održivom razvoju i postoji razvoj koji nije održivi razvoj. Zato je tema održivosti tema svih nas danas. Zvuči ponekad apstraktno i utopijski, ali razvoj i rast nisu nužno održivi ako ne postavimo pravične temelje. U procesu pregovora i svih 35 poglavlja mi ostvarujemo 17 ciljeva održivog razvoja. Ciljevi su konkretni, a evropske integracije su put ka ostvarenju tih ciljeva. Preduslov za svaki rast i razvoj je mir. Treba težiti ostvarenju ideala, odnosno ukidanju siromaštva - rekla je Joksimovićeva.

Cilj politike EU

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici je u svom obraćanju istakao da nije ni bilo boljeg načina za početak radne nedelje od ovog.

- Kada govorimo o životnoj sredini, to je jedan od ciljeva održivog razvoja, ali i važan cilj politike EU. To je usko povezano s cirkularnom ekonomijom. Recikliranje je izuzetno važno i predstavlja bitan deo cirkularne ekonomije - rekao je Fabrici, dok je predstavnica UNDP u Srbiji Karla Robin Harši naglasila da će tim Ujedinjenih nacija nastaviti da podržava Srbiju.

Panel 1 „Lideri u dostizanju ciljeva održivog razvoja“

ZAJEDNIČKIM RADOM DO ODRŽIVOG NAPRETKA

Prvi deo konferencije bio je posvećen liderima u dostizanju ciljeva održivog razvoja, a Stelijana Nedeira, zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji, kazala je da je Agenda 2030. održivog razvoja po svojoj prirodi zajednička agenda.

- U ovom trenutku u Srbiji razvijamo zelene banke i slične akcije, Srbija će sledeće godine predstaviti svoj izveštaj i nadamo se će „Adrija medija grupa“ podržati ove projekte - rekla je Nedeira.

Marijana Pavlović, KPMG, predsednica Upravnog odbora Globalnog dogovora UN u Srbiji koji broji 114 članica i okuplja sve relevantne činioce društva, javni i privatni sektor, UN i civilno društvo rekla je da je njihova prva aktivnost vezana za ciljeve održivog razvoja bila 2015. godine u saradnji s Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom spoljnih poslova.

Imajući u vidu da smo mi jedna volonterska organizacija koja ima za cilj da usaglasi 10 principa iz oblasti ljudskih prava, rada, zaštite okoline i antikorupcije kao i promociju ciljeva održivog razvoja i da smo u poslednje tri godine organizovali preko 20 sastanaka na temu ciljeva, zaista smo ponosni - dodala je Pavlović.

Jovana Mehandžic Đurđić, menadžerka za održivi razvoj IKEA SEE, kazala je da ova kompanija ima veliku odgovornost da njihova saznanja i uverenje podele sa nekoliko stotina kupaca.

- Ovde u Srbiji smo napravili jedan od najsavremenijih objekata u smislu održivosti koji postoji u IKEA svetu. Od 750.000 panela za proizvodnju solarne energije imamo i nekoliko na našoj robnoj kući - kazala je Đurđićeva.

Vladimir Čupić, direktor predstavništva „Atlantik grupe“ za Srbiju, kazao je da se ne mogu pokriti svi elementi i ciljevi, ali da su selektovali jednu grupu ciljeva koja najviše odgovara njihovom profilu kompanije.

Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM je rekla da je iza ove organizacije preko 20 godina rada na unapređenju ljudskih prava i na polju vladavine prava što je kompatibilno sa jednim od ciljeva održivog razvoja , a to je cilj 16 - mir, pravda i snažne institucije.

Jovana Tufegdžić, menadžer komunikacija „Koka-Kola HBC“, smatra da je došlo vreme da se na ovu temu edukuje šira javnost i da građani razumeju koliko je održivost važna, i to ne samo za kompanije.

Na konferenciji „Adrija medija grupe“ prikazan je i kratki film u kojem je Hemofarm predstavio svoj Izveštaj o održivom razvoju za 2017. godinu i aktivnosti koje je ova kompanija sprovela u domenu odgovornog poslovanja prema zaposlenima i zajednici, održivog gazdovanja prirodnim resursima i efikasnije zaštite životne sredine.

Učesnici konferencije imali su priliku da saznaju da je više od 80 odsto Hemofarmovih proizvoda upakovano u kutije od recikliranog kartona, te je kompanija ovom aktivnošću samo tokom prošle godine sačuvala skoro 16.000 stabala, potrošnju vode smanjila za količinu koju bi inače potrošila tokom 34 radna dana, dok je utrošak električne energije smanjila za ukupno 40 radnih dana. Takođe, udeo lokalnih dobavljača u segmentu investicija u Hemofarmu je 2017. porastao sa 64 na 88 odsto, čime ova kompanija daje dodatnu podršku plasmanu lokalnih firmi na globalno tržište. Hemofarm je vrlo ponosan i na to što odgovornost prema pacijentima pokazuje kroz aktivno angažovanje na prevenciji bolesti i promovisanje zdravih životnih stilova i navika.

Unicef: Odgovorno poslovanje je pravo rešenje

PRAVA DETETA

Regina de Dominikis, direktorka Unicefa u Srbiji, uz podsećanje da je danas Svetski dan dece, rekla je da se mnogi elementi Konvencije o zaštiti prava deteta upravo nalaze u Agendi sa ciljevima za održivi razvoj.

- Angažovanjem odgovornog poslovanja sa novim poslovnim modelima i inovacijama pravi je način da dođemo do pravih rešenja. Prisutni smo u 190 zemalja i u svim tim zemljama imamo nove ideje. Unicef radi s kompanijama na unapređenju radnih praksi, da se otvaraju obdaništa, da se više koriste mogućnosti koje se nude - rekla je De Dominiksova.

Evropska federacija banaka hrane

BACI SE 80 MILIONA TONA HRANE

Čak 20 odsto evropskog stanovništva živi na ivici siromaštva i nema redovne obroke, i pored toga što se u Evropi godišnje baci 80 miliona tona hrane, izjavio je predsednik Evropske federacije banaka hrane (FEBA) Žak Vandenšrik na konferenciji „Lideri transformacije društva“.

- Oko 20 odsto evropskog stanovništva živi na ivici siromaštva, to je veliki problem našeg društva - istakao je Vandenšrik. Ako Evropa hoće da bude lider u dostizanju ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030 UN, onda mora da reši pitanje hrane - rekao je Vandenširk.

Panel 2 „Liderstvo u cirkularnoj ekonomiji - upravljanje resursima“

CIRKULARNA EKONOMIJA NAČIN ZA JAČANJE PRIVREDA

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je na otvaranju drugog panela, posvećenom liderstvu u cirkularnoj ekonomiji i upravljanju resursima a koji je moderirao Dušan Vasiljević, predsednik upravnog odbora WBCG, rekao da ako postoje ljudska prava, onda moraju da postoje i prava drugih bića koja žive na ovoj planeti koja nisu ljudi.

- Ovo nije pitanje posla za mene, ovo je pitanje života. Svi smo mi cirkularna ekonomija, to je način da privreda bude jača. Zato hoćemo da pomognemo svima da se menjaju. Volite svoje bližnje, pa onda valjda volite i prirodu. Da se podsetimo da bez ljubavi nema života. Pozivam vas da mislimo i radimo zajedno na tome. Ministarstvo ne može samo - rekao je Trivan.

Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj u Privrednoj komori Srbije, rekao da je Srbija kad je reč o ekologiji „u modu tranzicije već 20 godina“.

- Kada budem bio u Gerontološkom centru, slušaću o primarnoj selekciji otpada u Srbiji. Za 20 godina smo na nekih pet odsto primarne selekcije, četiri odsto tretmana otpadnih voda, prosek voznog parka je 18 godina, nemamo reciklažu tekstila, niti farmaceutskog otpada, nemamo centar za opasan otpad... - rekao je Mitrović.

Klaus Šmit, vođa projekta "Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena" u GIZ, kaže da ima utisak da je pristupanje EU glavna tema u Srbiji.

- Kada pogledam situaciju na opštinskom nivou, ne vidim napredak i pitam se kako to da objasnim. Srbija je možda u procesu kao u igri pokera - ko će platiti račun. A vi znate da će EU mnogo toga platiti. Vidimo da kod srpske vlade postoji ideja da se nešto plati - rekao je Šmit.

Branislav Jovanović, CSR menadžer Banke Intese, je rekao da je matična banka Intesa San Paolo odavno prepoznala značaj cirkularne ekonomije i činjenicu da do promene modela ekonomskog sistema može doći samo primenom novih tehnologija.Banka Intesa je otovorila inovacioni centar kako bi se bavio investiranjem u cirkularnu ekonomiju preko fonda ulaganjem u mala, srednja preduzeća i start-upove koji će se baviti veštačkom inteligencijom, naprednom robotikom, onlajn sigurnošću, skladištenjem energije i istraživanjem genoma - dodao je Jovanović.

Slobodanka Cucić, ispred kompanije Apatinska pivara Molson Coors, je kazala da pivara preradjuje industrijsku otpadnu vodu od čije prerade se dobija biogas kao i mulj koji se koristi za đubrivo. Pivara se kroz praktičan rad na festivalima i kroz kampanju “Reciklirajte i vi”, koja traje već 10 godina, bavi edukuacijom potrošača o ponovnoj upotrebi PET ambalaže i limenki. -To radimo sa Fakultetom za primenjenu umetnost sa čijim studentima od ambalaže pravimo skulpture i umetnička dela - dodala je Cucić.

Profesor FEFA univerziteta i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji dr Mihailo Crnobrnja, , napomenuo da je životna sredina veliki krug, a ekonomija mali krug u okviru toga.

- Do dana današnjeg tražimo rešenje za neke probleme cirkularne ekonomije - rekao je Crnobrnja. On je takođe istakao da je obrazovanje svih uzrasta, čak i dece od 4 godine, veoma važno kako bi građani mogli da utiču na državu da donosi propise koji će štititi životnu sredinu i zakone koji će biti društveno orijentisani.

Panel 3 „Put ka evropskoj budućnosti Srbije“

ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE BIĆE USVOJEN U MARTU

Predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije trebalo bi da bude usvojen u martu u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, ekskluzivno je na konferenciji najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je ovom najavom otvorio treći panel konferencije koji je moderirala Sunčica Vještica, direktorka instituta FUTURA.

- Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama zakona o bezbednosti hrane koje je dobilo tokom javne rasprave, a one koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi. „Upotrebljivo do“ će se promeniti na „Najbolje upotrebljivo do“... To će omogućiti više donacija u vidu hrane. Od 2019. pa nadalje govoriće se o bezbednosti hrane i neke stvari su spremne, ali što se tiče pregovora s EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju čeka pakao. Sve što znamo moraćemo da promenimo, to će boleti i koštati, ali ako je na kraju cilj koji će se isplatiti, onda je sve to opravdano. Vrednost toga je preko milion evra - istakao je Nedimović i dodao da je priča o bezbednosti hrane najozbiljnija priča za javnost.

Miloš Jauković, član Izvršnog odbora i potpredsednik lanca snabdevanja kompanije „Delez“, kaže da su oni prepoznali potrebu da na neki način kontrolisano plasiraju ostatke voća i povrća koji nisu iz nekog razloga prodati u njihovim prodavnicama tokom dana, a bezbedni su za ljudsku ishranu.

Andrea Radonjić iz Koka-Kola HB, je ispred AmCham-a u kojoj je predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, rekla da biorazgradivi otpad čini 50 odsto otpada u komunalnom otpadu a ne zbrinjava se iako može biti ponovo upotrebljen. Što se tiče ambalaže, mi se zalažemo za produženu odgovornost proizvođača, koja je jedan od postulata cirkularne ekonomije, što znači da proizvođač treba da zbrine onaj otpad koji on stavlja u promet - dodala je Radonjić.

Irina Stevanović Gavrović, načelnica Odeljenja za indirektne poreze, sektor za fiskalni sistem u Ministarstvu finansija, naglašava da kada je reč o poreskim olakšicama, svaka izmena zakona i podzakonskih propisa mora da bude u skladu sa standardima EU.

Radmila Ivetić, predsednica Banke hrane u Srbiji, istakla je da je u 2018. Banci hrane donirano 1200 tona hrane koja se svakog meseca raspodeli na 9000 korisnika - građana Srbije koji žive u siromaštvu a najveći donator je Delhaize Srbija.

Kurir / Jelena Pronić

Foto: Vladimir Šporčić