Opasno... To može dovesti do novih zaraznih bolesti, smanjenja kvaliteta hrane i manjka vode za piće, navodi se u studiji Regionalnog saveta za saradnju.

Leta će trajati dva meseca duže, najteže posledice pretrpeće poljoprivreda, šumarstvo, vodni resursi, a sve to koštaće nas i zdravlja. Prete nam zarazne bolesti, upozoravaju stručnjaci!


Na čitavoj teritoriji zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1,2 stepena Celzijusa, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do četiri stepena Celzijusa, rezultati su studije o posledicama klimatskih promena u ovom regionu. Do kraja veka bi porast temperature mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet stepeni Celzijusa, navodi se u studiji Regionalnog saveta za saradnju (RCC).


Ugroženo zdravlje


Analize klimatskih promena u regionu potvrđuju da su zdravlje ljudi, sigurnost i kvalitet života u velikoj meri osetljivi na prirodne nepogode i gubitke usled vremenskih prilika, a utvrđeni su i sektori u kojima će se osetiti najveći uticaj.


Najteže posledice će, kako se navodi u studiji, osetiti poljoprivreda, može doći do smanjenja kvaliteta hrane, erozije i degradacije zemljišta, zatim šumarstvo (gde postoji visok rizik od rasprostranjenog propadanja šuma), vodni resursi (manjak vode za piće) i zdravlje ljudi (gde može doći do veće učestalosti toplotnih udara i prodora novih vektorskih zaraznih bolesti).


Podaci o klimatskim promenama u regionu zapadnog Balkana ukazuju i na „napredovanje suptropske klime dalje na sever, pri čemu će priobalna i južna područja biti veoma vruća i suva tokom letnjeg perioda, čije će se trajanje, prema očekivanjima, produžiti za jedan do dva meseca u periodu od skore budućnosti do kraja veka, rezultati su studije.


Čak 73 odsto ljudi u regionu smatra da su klimatske promene problem, prema istraživanju javnog mnjenja i privrednika „Balkanski barometar za 2017. godinu“, koje sprovodi Regionalni savet za saradnju.


Nedostatak resursa


U studiji je iznet i niz preporuka za smanjenje tereta koji je na pojedinačnim ekonomijama zapadnog Balkana u pogledu rešavanja pitanja vezanih za klimatske promene, a posebno s obzirom na nedostatak ljudskih resursa i drugih kapaciteta unapređenjem i usredsređenjem na regionalnu saradnju.

Prioriteti

UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA


Kao kandidati i potencijalni kandidati za pristupanje Evropskoj uniji, sve ekonomije zapadnog Balkana su motivisane da poštuju Pariski sporazum i utvrdile su prioritete u prilagođavanju klimatskim promenama i ublažavanju njihovog uticaja. One sa Regionalnim savetom za saradnju rade na rešavanju pitanja vezanih za klimatske promene i zaštitu životne sredine.

0601-ana-vukovic-2.jpg
Kurir 

Ana Vuković

MALARIJA I DENGA GROZNICA MOGU PRODRETI DO SRBIJE


Ana Vuković, docent na Poljoprivrednom fakultetu, koja je radila kao konsultant za izradu ove studije, objašnjava za Kurir da kod nas već sada leto traje četiri meseca, a ne tri.


- Već su leta duža. Poljoprivreda će osetiti posledice. Potrebno je da se izgradi održivi sistem navodnjavanja. Problem će biti i pijaća voda, mi već sada imamo problem s kvalitetom, a definitivno da imamo deficit pijaće vode. Stvoriće se uslovi da malarija i denga groznica prodru do Srbije.

Kurir.rs/Mina Branković/Foto: Shutterstock