Dugovi udovicu sa dvoje dece doveli do očaja: Evo šta joj je pomoglo da se spasi bede i promeni život iz korena
Kristina ima 51 godinu i pre dve godine izgubila je muža koji je preminuo od posledica moždanog udara. Pre njegove smrti živeli su udobno, otplaćivali kredit za stan i automobil i svake godine mogli da odu na more. Otkako je on preminuo, Kristinin život pretvorio se u haos.
Dugovi udovicu oterali u lični bankrot
Majka dvoje dece još se nije ni oporavila od suprugove smrti, a već su počeli da pristižu računi. Dok je bio živ, njen suprug je zarađivao 2.600 evra mesečno, a sada je ostala sama da pokriva sve troškove sa svojom platom od 1.700 evra. Pošto muž nije bio osiguran, nakon njegove smrti nije dobila ništa osim dugova koji su se gomilali iz meseca u mesec. Posle dve godine dugovi su je potpuno pritisli i odlučila je da pokrene lični bankrot kako bi makar donekle stabilizovala finansije i sebi i deci pružila priliku za normalan život. „Uništili su me“, očajno se požalila prijateljici koja je njenu priču podelila na društvenim mrežama.
Ona nije jedina koja se našla u ovako teškoj situaciji. Ove godine obeležava se deset godina otkako je Hrvatska uvela lični bankrot, čime je uspostavljen pravni okvir koji prezaduženim građanima omogućava novi početak bez dugova. Ipak, i dalje je reč o institutu koji mnogi ne poznaju ili ga se pribojavaju, iako brojke pokazuju da ga koristi sve veći broj građana.
Kontrola nad finansijskim obavezama
Zakon o ličnom bankrotu donet je 10. septembra 2015, a primenjuje se od 1. januara 2016. godine. Njegov osnovni cilj bio je da prezaduženim građanima omogući da preuzmu kontrolu nad svojim finansijskim obavezama, bilo kroz dogovor sa poveriocima, bilo kroz unovčenje imovine i otpis preostalih dugova.
Većina ovih dužnika nije namerno upala u dugove. Najčešće se zaduženost javlja nakon gubitka posla, bolesti ili, kao u priči s početka teksta, nakon smrti bračnog partnera, kada troškovi ostaju gotovo isti, a prihodi se preko noći prepolove.
Iz Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije ističu da je uvođenje zakona podstaknuto posledicama globalne finansijske krize iz 2008. godine. Naime, krajem 2014. u Hrvatskoj je bilo čak 248.818 građana sa blokiranim računima duže od godinu dana, sa dugom većim od 28,5 milijardi kuna, odnosno više od 31 milijarde kuna sa kamatama i troškovima.
Sudskim nagodbama završeno 17 postupaka
Od početka primene zakona 2016. do 12. marta 2026. godine zaprimljeno je ukupno 246.134 predmeta ličnog bankrota. Od toga se čak 244.158 odnosi na pojednostavljeni postupak, dok je samo 1.976 vođeno u redovnom postupku. Rešeno je 233.783 predmeta, pri čemu je 217.920 pravosnažno završeno, a 12.351 postupak još traje.
Prosečno trajanje postupka iznosi oko 235 dana. Pojednostavljeni postupci traju kraće, dok redovni u proseku traju oko 358 dana. Sudskom nagodbom završeno je tek 17 postupaka. Poseban rast zabeležen je nakon izmena zakona 2019. godine, kada je uveden pojednostavljeni postupak ličnog bankrota. Od tada se godišnje beleži između 20.000 i 30.000 novih predmeta.
Pojednostavljeni postupak namenjen je građanima sa manjim dugovima, do 2.650 evra, koji su u blokadi duže od tri godine. Ako sud utvrdi da vrednost imovine dužnika ne prelazi 1.327 evra, postupak se može otvoriti i odmah zaključiti, objašnjavaju iz Ministarstva pravosuđa.
Zaključeno 97.000 postupaka
U periodu od 2019. do kraja 2025. godine Finansijska agencija (FINA) poslala je sudovima 238.000 predloga za sprovođenje pojednostavljenog postupka. Istovremeno je zaključeno 97.000 postupaka, pri čemu su građani oslobođeni 165 miliona evra glavnice i dodatnih 10 miliona evra kamata. Prosečan dug u tim postupcima iznosio je 1.051,16 evra, a čak 40 odsto blokiranih građana koristilo je ovaj model.
Za razliku od pojednostavljenog, redovni postupak pokreće sam dužnik i obuhvata i dugove koji nisu evidentirani u sistemu naplate. Međutim, reč je o znatno zahtevnijem i neprijatnijem procesu, zbog čega ga građani ređe pokreću. Zakon predviđa mogućnost nagodbe sa poveriocima, prvo vansudski, a potom i pred sudom, uz naglasak na očuvanju dostojanstva dužnika, pod uslovom da se ne oštećuju poverioci.
Da je lični bankrot u praksi često poslednje rešenje potvrđuju i lična iskustva građana. Jedan penzioner, koji je proglasio bankrot pre osam meseci, opisuje kako mu je postupak pomogao da barem delimično stabilizuje životne okolnosti.
Otvorili i zaključili postupak
"U penziji sam, a dvoje dece mi studira. Zbog finansijskih problema raspao mi se i brak. Sud je odredio koliko penzije ide po detetu, a ono što ostane služi za egzistencijalni minimum. Sve iznad toga ide poveriocima. Nisam imao nikakvu imovinu, pa je sud već na prvom ročištu otvorio i zaključio postupak.“
Ipak, upozorava da je teško proći kroz postupak bez pravne pomoći. Građane uglavnom plaši pokretanje ličnog bankrota, iako je za neke od njih to verovatno najbolje rešenje. Jedna od njih je i Marjana, koja nakon godina borbe s dugovima i zdravstvenim problemima tek planira da pokrene lični bankrot.
"Mislila sam da ću uspeti da vratim dug od 7.000 do 8.000 evra, ali su me blokade slomile fizički i psihički. Nakon ozbiljne dijagnoze i operacije shvatila sam da više nemam izbora. Ako nemate način za otplatu, bankrot nije sramota. Najteže je živeti godinama u blokadi. Dugotrajna blokada teža je od samog bankrota, koji ipak nudi nekakav izlaz“, požalila se na društvenim mrežama.
Nedostatak poverenika
Uprkos pozitivnim rezultatima, Ministarstvo priznaje da zakon u početnim godinama nije u dovoljnoj meri smanjio broj dugotrajno blokiranih građana. Problemi su se javljali i zbog nedostatka poverenika, pa je zakon izmenjen kako bi tu ulogu mogli da preuzmu i advokati, revizori i poreski savetnici.
U planu su i dalje izmene. Ministarstvo pravosuđa, uprave i digitalne transformacije iniciralo je izmene Zakona o ličnom bankrotu i predložilo da za vođenje postupaka budu nadležni privredni sudovi.
"Postoje dva razloga za ovaj predlog. Prvi je rasterećenje osnovnih sudova, na kojima je godišnji priliv novih predmeta i dalje visok, a drugi je veća specijalizacija privrednih sudova u sprovođenju redovnih stečajnih postupaka“, zaključuju iz Ministarstva.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
