UKIDA SE OBELEŽAVANJE JEDNOG DRŽAVNOG PRAZNIKA? Stručnjaci izračunali kako bi im to donelo milijarde evra

Ako se pitaju ekonomisti, odgovor je potvrdan pa su predložili da jedan od državnih praznika više ne bude neradan.

Postoje dva različita pristupa računanju finansijske koristi dodatnog radnog dana.

Jedan je tzv. kalendarsko usklađivanje jer se broj radnih dana menja iz godine u godinu - npr. Uskrs nije uvek u istom kvartalu. Prema ovom pristupu, BDP bi se povećao za pet milijardi evra.

Drugi pristup je onaj koji je postojao prilikom ukidanja Dana pokore i molitve kao praznika, odnosno neradnog dana. Ovaj pristup podrazumeva dva scenarija - jedan je povećanje proizvodnje, a drugi je smanjenje troškova rada. Oba scenarija bi, kako je izračunato, dovela do povećanja BDP-a za 8,6 milijardi evra.

Iz pomenutog instituta su ukazali da je velika razlika u tome da li bi dodatni radni dan bio tokom leta ili zime.

"Jer kada su led i sneg, onda kranovi ionako miruju", napomenuli su.

Osim toga, ukidanje praznika kao neradnog dana bilo bi komplikovano jer nemačke savezne pokrajine imaju različite propise o praznicima.

"Jasno je da se suočavamo s ogromnim demografskim problemom. Više je onih koji će se penzionisati nego onih mladih koji će početi da rade. Tako da ne moramo da pričamo o tome da radimo manje, već više. U tome je stvar ukidanja državnog praznika", izjavio je Kristof Šroder iz IW-a.

S ovim je saglasna čelnica ovog instituta Monika Šnicer. Ona se zalaže za ukidanje državnog praznika u cilju finansiranja tereta krize. Kao primer za to je istakla Dansku koja je pre dve godine ukinula Veliki molitveni dan kao praznik kako bi osigurala novac za vojsku.

Predsednik minhenskog Instituta za ekonomsko istraživanje (ifo) Klemens Fuest takođe podržava ukidanje jednog od državnih praznika. Kao razlog za to je naveo nedostatak radne snage. Podsetio je da je nužno povećati broj radnih mesta i smanjiti birokratiju.

Ali – ne slažu se svi

Međutim, za jemački savez sindikata (DGB) je apsurdno ukinuti državni praznik kako bi država imala veći prihod. Članica odbora DGB-a Anja Pijel je na društvenoj mreži X objavila da jedan neradni dan manje neće osloboditi ekonomiju. Kako je poručila, praznici nisu luksuz, već su važan deo radne kulture, doprinose oporavku radnika, pa time i njihovoj produktivnosti.

Broj neplaćenih prekovremenih sati pokazuje da radnici u Nemačkoj vrlo često doprinose ekonomskom rastu i izvan svog radnog vremena, piše tagesschau.

BiznisKurir/Klix.ba