SRBI OVO REDOVNO BACAJU, A NI NE ZNAJU DA MOŽE DA IM DONESE BRDO PARA: Kilogram košta oko 700 RSD, a uzgaja se vrlo lako

Već je opšte poznato da su Skandinavci predvodnik održivog razvoja i zaštite životne sredine. Norveška već dozvoljava krstarenja ekološkim brodovima, Švedska toliko grčevito reciklira smeće da im ponestaje, pa mora da se uvozi iz drugih zemalja, a u Danskoj su, između ostalog, smislili nešto drugačije.

Pomislite samo koliko se dnevno popije kafe u svetu i koliko se taloga baci svaki dan – bilo u domaćinstvima ili u kafićima. Pa, dobro, šta sad? Taj ostatak je beskoristan i ionako nije štetan, možda bi većina nas pomislila.

Ali Danci kažu: većina vrednih sastojaka kafe ostaje sadržana upravo u tom ostatku koji se nevoljno baca. Pošto su Danci jedni od vodećih svetskih ljubitelja kafe, ova kompanija radi sledeće: kupuju talog od kafe iz kafića koji bi inače bio bačen i koriste ga za – uzgajanje bukovače, koja se u našoj zemlji plaća i 700 dinara po kilogramu.

Ovaj postupak može biti motivacija mnogima da postupju isto sa talogom kafe u svjim domovima ili na radnom mestu.

I vi možete biti svoj odgajivač

Ohlađeni talog kafe mešaju sa micelijumom, vegetativnim delom pečurke koji se sastoji od razgranatih niti. Sve ovo se čuva u kontejnerima, a proces uzgoja traje četiri nedelje.

Prvo se drže tri nedelje na toplom, tamnom mestu koje simulira zemljište u kome bi rasle u prirodi. Zatim se premeštaju na nedelju dana u hladnije prostorije sa visokom vlažnošću i više svetlosti. Tada pečurke bukovače počinju da niču.

Takođe, primećuju kako je moguće uzgajati pečurke u više navrata koristeći isti sediment, a kada ga koriste, prosleđuju ga lokalnim poljoprivrednicima, koji mogu da nastave da ga koriste.

Bukovače se uzgajaju na urbanoj farmi samo kilometar udaljenoj od prodavnice u kojoj se prodaju. Ali takođe možete kupiti micelijum i početni komplet od recikliranog materijala za kućne uzgajivače, tako da ih možete sami uzgajati u svom domu sa svog zemljišta. Za samo mesec dana imaćete svoje jestive bukovače.

Kako se ovaj oblik uzgoja pečuraka proširio širom sveta – pretpostavlja se da trenutno postoji pet hiljada inicijativa koje se time bave, što je veoma inspirativno.

biznis.kurir.rs/Punkufer