Posedovanje automobila trebalo bi da bude nešto što je uobičajeno, a ne luksuzno. Međutim, da bi zaradio za jedan polovan automobil, radnik u Srbiji, koji zarađuje prosečnu platu, trebalo bi da radi duže od godinu dana - i da za to odvaja i štedi celu platu. S druge strane, u okruženju do automobila stižu brže.
U praksi je teško priuštiti automobil od plata koje zarađuju građani Srbije, te je izračunato koliko je prosečnih srpskih plata potrebno za kupovinu polovnog vozila, s obzirom na to da retko ko u našoj zemlji zapravo može da priušti novo.
Međutim, treba imati na umu da bi ova računica značila da kupac neće trošiti ni dinar plate na bilo šta drugo, nego će sve što zaradi štedeti za automobil.
Takođe, provereno je i koliko treba da rade građani Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Rumunije, kao i Slovenije, kako bi kupili automobil iste vrednosti.
U Srbiji se automobil “zaradi” za 14 meseci
Pre svega, prosečna plata u Srbiji je u oktobru bila oko 86.000 dinara, odnosno približno 730 evra, što je ujedno i najsvežiji podatak o prosečnoj zaradi. S druge strane, prema podacima jednog sajta za prodaju automobila, iz septembra prošle godine, prosečna cena putničkog automobila starosti do 20 godina iznosila je oko 10.000 evra. To znači da građanin Srbije koji radi za prosečnu platu, za ovakav automobil bi morao da radi 14 meseci. Dakle, ako bi svaki dinar svoje plate odvajao i štedeo za kupovinu polovnog automobila, trebalo bi mu duže od godinu dana.
U Crnoj Gori potrebno mesec dana manje, samo u BiH se za kola radi duže
Kada je reč o državama regiona, počećemo sa Crnom Gorom, u kojoj je prosečna plata nešto veća nego kod nas, 800 evra. To znači da će Crnogorac, koji sve što zaradi odvaja za automobil, vozilo od 10.000 evra moći da priušti za 13 meseci meseci.
Kada je reč o Hrvatskoj, prosečna plata iznosi skoro 1.200 evra, što znači da će Hrvat sa ovom zaradom koji krene da štedi danas, automobil od 10.000 moći da kupi za devet meseci, a to je pet meseci brže u odnosu na nas.
Ako bi komšija iz BiH hteo da kupi automobil koji košta 10.000 evra, za to bi mu trebalo još više nego nama – jer je prosečna plata u Bosni i Hercegovini 655 evra. Dakle, radnik koji u BiH prima prosečnu platu, za auto ove vredosti trebalo bi da radi oko godinu i četiri meseca.
Potom, na red dolazi Mađarska, u kojoj prosečna plata iznosi oko 1.010 evra, što znači da se za automobil novac sakupi za 10 meseci.
Nešto duže od Mađara, moraće da radi Rumun – sa prosečnom platom od 944 evra, za kola od 10.000 moraće da radi, i samo za to odvaja novac, narednih 11 meseci, što je i dalje manje vremena u odnosu na Srbiju.
Što se tiče Bugarske, u kojoj prosečna plata iznosi oko 822 evra, za kupovinu automobila potrebno je 13 mesečnih plata.
Za kraj, tu je Slovenija u kojoj prosečna plata iznosi 1.435 evra, pa je jasno da od svih zemalja koje su nam blizu, jedan prosečan Slovenac treba da radi najmanje kako bi sebi kupio automobil do 10.000 evra. Naime, on će nakon sedam meseci, moći da kupi polovni auto.
ZA JEFTINIJI AUTO RADIMO SEDAM MESECI
Ako bismo uzeli drastično povoljniji automobil, od 4.500 evra, to bi izgledalo ovako: radnik u Srbiji skupio bi pun iznos njega za sedam meseci (zapravo malo manje od toga, ali svakako je potrebno sedam plata), u Crnoj Gori za pola godine, a u Hrvatskoj za četiri meseca.
U BiH je za ovaj automobil potrebno skoro sedam plata, u Mađarskoj četiri i po (dakle plata mora da legne na račun pet puta), a u Rumuniji pet, kao i u Bugarskoj.
Najbrže za automobil zaradi radnik u Sloveniji, i to za nešto malo više od tri meseca.
(Kurir.rs/Nova)
NE PROPUSTITE
