Na domaćem tržištu ove jeseni neće biti dovoljno futoškog kupusa autohtone sorte, po kojoj su povrtari iz Futoga nadaleko poznati. Razlozi za to su klima i što je svega oko 65 hektara ovog proleća posejano, od kojih će rod sa 25 hektara nositi oznaku geografskog porekla
Uprkos tome, kilogram kupusa svežeg i kiselog biće tek malo skuplji nego lane. Кilogram svežeg kupusa futoški povrtari namalo prodaju za 80 dinara, između 40 i 50 dinara naveliko, a kiseli-ribanac za 250 dinara kilogram.
Pri kupovini, kažu, potrošači treba da obrate pažnju kakav kupus kupuju, pošto se futoška sorta razlikuje od drugih .
- Futoški kupus je belje boje, ovalno-spljoštenog izgleda, težak od 1,5 do 3,5 kilogram i na listovima ima manje žila - kaže višegodišnji proizvođač Miroljub Janković.
On ističe da svaki poljoprivredni proizvođač ima na pijačnim tezgama i na mestima predviđenim za prodaju ovog povrća naveliko oznaku o sorti.
- Na tržištu ima raznog kupusa, ali malo autohtone futoške sorte. Nelojalna konkurencija ga prodaje pod tim imenom, premda, osim po izgledu glavice i po ceni, može se prepoznati da nije pravi, ukoliko košta ispod 80 dinara svež ili naveliko 30 dinara - priča ovaj proizvođač.
Janković kaže da je ovogodišnji rod višestruko niži nego u dobrim godinama. Po hektaru će kupusa biti svega 15 do 20 tona i zato povrtari neće izvući ulog, oko 750.000 dinara po hektaru.
Кilogram prokole 250 dinara
Futoški povrtari ove zime imaće oko 50 tona sertifikovanog kiselog kupusa, koji će moći da se kupi u velikim trgovinskim lancima i na pijacama u Novom Sadu, a na pakovanju će imati oznaku geografskog porekla.
Кilogram kiselog kupusa-ribanca i glavica prokole koštaju 250 dinara kilogram, vakuum pakovanje prokole je 400 dinara kilogram, a listovi 450 dinara kilogram na pijacama u Novom Sadu.
- Bićemo u gubicima i pitanje je da li ćemo dogodine moći da ponovo zasnujemo proizvodnju jer je ove godine zarada bila samo u ranoj šagarepi i lubenicama - kazao je Janković.
Naveo je da je ove sezone trebalo biti majstor da bi rod kupusa mogao da izađe pred kupce.
- Taman kada smo krenuli krajem maja da zasnivamo proizvodnju, naišli su oluja i led, a kasnije kada je rasad bio u zemlji i krenuo da napreduje, naišla je u drugoj polovini jula superćelijska oluja i napravila ogromnu štetu. Кupus su tokom oktobra dotukli sunce i visoke dnevne temperature, suv vazduh i vetar. Nismo znali šta da radimo s njim, ako smo ga zalivali, listovi su pucali a kada nismo palili sistem za navodnjavanje, listovi su se sušili - istakao je Janković i dodao da je tek od pre nedelju dana kupus počeo da se traži, a razlog tome je neobično toplo vreme za ovo doba godine. Ranijih godina, kazao je, kupus se prodavao već posle 20.oktobra.
kurir.rs/Dnevnik
NE PROPUSTITE
