Srbi uvek prave istu grešku na moru: Kako izbeći zamke pri plaćanju karticom u inostranstvu, ovo nikad ne radite

Letnja sezona je praktično počela, a sa njom i tradicionalne muke srpskih turista na stranim bankomatima i kasama. Ako niste oprezni, jedno obično plaćanje kafe ili podizanje keša u Grčkoj, Crnoj Gori ili Hrvatskoj može da vas košta kao ručak u restoranu.

Reč je o mehanizmu koji se zove DCC (Dynamic Currency Conversion), odnosno dinamička konverzija valuta, a iza ovog komplikovanog naziva krije se, narodski rečeno, "čerupanje" vašeg novčanika.

Kobno pitanje na ekranu: "Dinar ili evro?"

Scenario je uvek isti. Dolazite na pumpu u Grčkoj, u supermarket u Hrvatskoj ili na bankomat u Crnoj Gori. Ubacujete svoju karticu vezanu za dinarski ili devizni račun u Srbiji, a na ekranu se pojavljuje pitanje koje deluje potpuno bezazleno: "Da li želite da budete zaduženi u lokalnoj valuti (EUR/HRK) ili u vašoj domaćoj valuti (RSD)?"

Logika prosečnog kupca kaže: "Bolje u dinarima, tako odmah znam koliko mi skidaju sa računa". I tu pravite grešku.

 Ako izaberete opciju plaćanja u dinarima (RSD), vi zapravo dajete dozvolu stranoj banci (čiji je bankomat ili terminal) da uradi konverziju po svom, takozvanom komercijalnom kursu. Ti kursevi su uvek dramatično lošiji od zvaničnih i mogu biti gori i za 10 do 15 odsto u odnosu na kurs vaše matične banke u Srbiji.

U praksi, ako na ovaj način platite račun od 300 evra za smeštaj ili večere tokom odmora, sa računa vam neće biti skinuto oko 35.000 dinara, već i do 40.000 dinara! Razlika od skoro 50 evra odlazi direktno stranoj banci, a vi ste taj novac bacili u vetar samo jednim pogrešnim klikom.

Uvek birajte LOKALNU valutu

Da biste izbegli ovu pljačku na kursnim razlikama, pravilo je samo jedno i veoma je jednostavno: UVEK, bez izuzetka, birajte zaduženje u lokalnoj valuti zemlje u kojoj se nalazite.

• Ako ste u Grčkoj, Crnoj Gori, Austriji – birajte EVRO (EUR)
• Ako ste u Mađarskoj – birajte FORINTE (HUF)

Kada izaberete lokalnu valutu, konverziju radi vaša banka u Srbiji (ili kartičarska kuća Visa/Mastercard) po znatno povoljnijim, zvaničnim kursevima, i tako ste sigurni da nećete platiti "porez na neznanje".

Tri dodatne zamke koje vam prazne račun na moru

Osim trika sa konverzijom, banke i vlasnici bankomata imaju još nekoliko načina da vam uzmu novac tokom letovanja:

1. Samostalni bankomati (Euronet i slični)

Izbegavajte podizanje novca na žuto-plavim ili sličnim samostalnim bankomatima koji se nalaze na šetalištima, u kafićima ili na plažama. Oni nisu vezani za tradicionalne banke i njihove fiksne provizije za podizanje gotovine mogu da iznose i do 5-10 evra po transakciji, bez obzira na to koliko novca podižete.

 Ako vam treba keš, koristite isključivo bankomate brendiranih, lokalnih banaka.

2. Podizanje "pet po pet" evra

Svako podizanje novca na bankomatu u inostranstvu sa karticom srpskih banaka sa sobom povlači fiksnu proviziju (uglavnom između 2 i 5 evra) PLUS procenat od sume (oko 1 do 3%). Ako tri puta podignete po 20 evra, samo na provizijama možete ostati bez 15 evra! Savet je da, ako već morate da koristite bankomat, podignete jednu veću svotu novca odjednom.

3. Kreditna kartica na bankomatu je "samoubistvo"

Nikada, ali nikada nemojte podizati keš sa kreditne kartice (Masterata, Dina na rate, Visa na rate) na bankomatima u inostranstvu.

Provizije za podizanje gotovine sa kreditnih kartica su astronomske i idu i do 7 odsto od iznosa, pa vas podizanje novca može koštati skuplje nego sam iznos koji ste uzeli. Kreditne kartice koristite isključivo za plaćanje na POS terminalima, ako baš morate.

Biznis Kurir/Blic