Čovek sa Balkana otkrio zemlju snova: Mesečno uštedi po 500 evra, a kamata na kredite je tamo svega 1,1 odsto
Dok cene nekretnina u Hrvatskoj nikada nisu bile više, a ljudi za prosečnu platu ne mogu da kupe ni garsonjeru, u četvrtoj najvećoj ekonomiji na svetu cene stanova nikada nisu bile pristupačnije.
Korisnik hezaa0706d na Redditu objavio je fotografiju ključeva stana i napisao da je u Tokiju kupio stan za 106.000 evra, uz kredit sa samo 1,1 odsto kamate. Mnogi su potom komentarisali da je u Japanu moguće mnogo povoljnije kupiti stan ili kuću nego u zapadnoj Evropi ili SAD-u.
"Japanci su shvatili da, kada broj stanovnika u državi opada, nekim čudom opadaju i cene nekretnina. Mi još do toga nismo došli“.
"To je onaj trenutak kada shvatiš da su u inostranstvu neke stvari zaista bolje“. "Hajde da pričamo o Japanu kao o nečemu dobrom, a država je u konstantnoj stagnaciji poslednjih 35 godina i ima dug u visini tri svoja BDP-a“.
"Kod njih se gradi da traje nekoliko decenija, pa se onda gradi novo. Gotovo niko ne kupuje polovnu nekretninu, barem ne za stanovanje“, bili su neki od komentara.
"Japan je izuzetak, nažalost. Svi ostali imaju iste probleme kao Hrvatska. Jedino Japanci gledaju na stanove kao na nešto što gubi vrednost korišćenjem, kao, na primer, automobil.“
Sveti gral ulaganja
"U Japanu se nekretnine ne smatraju svetim gralom ulaganja. Tu su još i starenje i izumiranje stanovništva, kao i prilično liberalni zakoni o gradnji, pa se stalno grade novi stanovi. Plus činjenica da je Japan skoro 30 godina u stagnaciji nakon velikog berzanskog i nekretninskog buma. Nakon toga se psihologija tržišta promenila.“
"Stranci dolaze u Hrvatsku iz raznih razloga, pa i da investiraju u nekretnine na moru. U Japanu je imigracija gotovo zabranjena, migranata je veoma malo, a dozvolite mi da sumnjam da stranac uopšte može da kupi nekretninu u Japanu, a kamoli uz ovakvu kamatu. Nemojte me pogrešno shvatiti, bez obzira na to što Japan donekle stagnira, razumem njihovu politiku da ne puštaju strance tek tako.“
"Japan je država u kojoj 30 godina nije bilo ni rasta cena ni rasta plata. Tek sada ekonomija počinje malo da se pokreće. To je super iz naše perspektive jer sve deluje jeftino. Ali s druge strane, njima je loše jer im realna vrednost ekonomije opada, kupovna moć slabi, a sve što sami ne proizvode postaje im sve skuplje.“
Nema ulaganja
"Japan je stagnirajuće, pa čak i recesivno društvo. Stanovništvo štedi i odbija da troši, kao i Kinezi, pa nema ulaganja ni rasta. Kompanije su zastarele, a rukovodstva tih firmi staromodna i konzervativna, pa se ni ne pokušava nešto inovativno ili osvajanje svetskog tržišta. Praktično se cela japanska ekonomija zasniva na kupovini američkog duga, barem do skoro, a kamate su donedavno bile negativne. Odnosno, plaćali bi vam samo da uzmete novac, u nadi da ćete nešto uraditi s njim, jer je centralna banka naplaćivala bankama za novac koji drže kod sebe, a ne za onaj koji pozajmljuju ljudima.“
"Japan ima mnogo liberalniji zakonski pristup imigraciji. Društvo jeste zatvorenije, ali zakonski ste tamo mogli da odete čak i bez velikog znanja japanskog jezika, barem do pre nekoliko godina.“
"Hrvatska nije jedino mesto gde možemo da živimo. Nekada nije loše ni preseliti se ako su stvari lošije u Hrvatskoj. Ne kažem nužno Japan, ali makar negde u Evropu. Uvek možeš da se vratiš.“
"Odmah bi se vadila kartica“
"Trebalo bi da bude gore, više. To je jedan od glavnih razloga užasno jeftinih nekretnina. Zemljotresi i sve ostalo, pa čim je kuća malo starija smatra se lošijom. Novije su skuplje. Na YouTube-u ima gomila Amerikanaca koji odu u neko zabačeno mesto u Japanu i kupe kuću iz sedamdesetih ili stariju za sitne pare pa tamo žive. Onda pričaju kako je jeftino. Ima i po Slavoniji i Lici jeftinih kuća, pa hajde idi tamo. Ne moraš čak ni do Japana. Ima čak i malo zemljotresa.“
Jedan korisnik napisao je da nema smisla ostajati u Hrvatskoj ako vam je negde drugde bolje.
"Pre sedam meseci preselio sam se sa devojkom u Nemačku. Mesečna primanja su nam se učetvorostručila. I dalje živimo u stanu od 55 kvadrata, ali plaćamo duplo manje kiriju i račune. Hrana košta manje, osim mesa koje je delimično nešto skuplje. Troškovi života uglavnom su niži, osim tarifa za mobilne telefone i goriva.
Život nam se drastično poboljšao. U Hrvatskoj smo devojka i ja razmišljali gde možemo da uštedimo da bismo mogli da priuštimo izlazak u restoran. Kada bi se pokvario auto, frižider i slično, odmah bi se vadila kreditna kartica i 400 evra bi se razvlačilo na 12 do 24 rate. Odeća se kupovala jednom godišnje, a junetina se jela samo za Božić. Sada razmišljamo o dvonedeljnom odmoru u Japanu sledećeg proleća. Na sastanke i izlaske idemo kad god poželimo. Svakog meseca odvojimo od 300 do 500 evra sa strane za „ne daj Bože“. Nije u Nemačkoj sve idealno, ali smo mnogo opušteniji i ne kajemo se što smo otišli.“
Kurir Biznis/Dnevno.hr
