AKO SE NASLEDNICI NE DOGOVORE LICITACIJA 'UBIJA' VREDNOST IMOVINE: Cena može da bude niža i do 50 odsto od početne

Jedan od najčešćih načina sticanja vlasništva nad nekretninama u Srbiji jeste putem nasleđivanja. Takođe, nisu retki ni problemi koji se javljaju ukoliko imovinu nasledi više osoba.

Suvlasnik koji ima nameru da proda svoj deo u obavezi je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima, odnosno da obezbedi ostvarivanje prava preče kupovine. Taj postupak mora da obavi sa svim suvlasnicima i ponudu dostavi u pisanom obliku.

U praksi se često dešava da se suvlasnici određene nekretnine ne mogu složiti oko prodaje njenog dela, a uz to ne postoji mogućnost fizičke deobe, pa se mora prodati cela nekretnina. U tom slučaju, ukoliko je učinjeno sve sto predviđa ostvarivanje prava preče kupovine, a drugi suvlasnik odbija da otkupi vaš deo, možete uputiti predlog sudu da se stan proda i da se izvrši civilna deoba koja podrazumeva da sud izvrši prodaju nekretnine na način definisan u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (odredbe o sudskom načinu prodaje nepokretne stvari licitacijom ili neposrednom pogodbom), pa se među suvlasnicima podeli novac ostvaren tom prodajom, a srazmerno udelima koje imaju.

Ovo se generalno ne preporučuje, jer se ovakvom prodajom uglavnom ne može ostvariti cena koja odgovara maksimalnoj tržišnoj vrednosti, pa će sve strane biti na gubitku.

- Iako do prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja može dovoditi više osnova, u našoj sudskoj praksi su najčešće situacije u kojima se u svojstvu izvršnih poverilaca javljaju banke - kažu iz advokatske kancelarije.

Ovo su slučajevi kada izvršni dužnici, odnosno vlasnici nepokretnosti, više nisu u stanju da otplaćuju svoje obaveze koje imaju prema bankama, a kao sredstvo obezbeđenja je ugovorena hipoteka na nepokretnostima.

- Zakonodavac propisuje i određena ograničenja u pogledu vrednosti nepokretnosti, pa tako na prvom javnom nadmetanju nekretnina ne može biti prodata za cenu koja je manja od 70 procenata procenjene vrednosti i taj iznos predstavljaće početnu cenu, osim ako stranke ili sam izvršni poverilac ne predlože da početna cena bude viša - navode naši sagovornici.

U slučaju da se nepokretnost ne proda na prvom javnom nadmetanju, cena za koju se prodaje na drugom nadmetanju ne može biti niža od 50 procenata početne cene.

Naravno, s obzirom na to da je reč o javnom nadmetanju, ograničenja u pogledu gornje granice vrednosti ne postoje, ali činjenica je da u praksi cena po kojoj se nepokretnost proda retko premašuje i procenjenu i tržišnu vrednost.

- Imajući u vidu sve navedeno, a pre svega da procena vrednosti nepokretnosti u postupku prodaje javnim nadmetanjem zavisi od brojnih faktora i prirodu ovakve prodaje, ne postoje parametri na osnovu kojih se egzaktno može ustanoviti pravilo u kom procentu će nepokretnost gubiti vrednost u odnosu na prodaju uobičajenim putem, odnosno da li će uopšte i gubiti vrednost, već se o tome može diskutovati samo od slučaja do slučaja - zaključuju iz advokatske kancelarije.

(Kurir.rs/Biznis.rs)