Tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je trend smirivanja u četvrtom kvartalu 2023. u odnosu na rekordnu 2022. godinu, a koji je započet u prvoj polovini 2023. godine.
Iako je tržišna aktivnost u pogledu broja kupoprodajnih ugovora i ukupnog prometa zabeležila opadanje u međugodišnjem poređenju, sa 14,3 procenta manje ugovora (32.069 ugovora) i 22 procenta manjom vrednošću prometa (1,7 milijardi evra), ona je i dalje iznad nivoa pre pandemije KOVID-19, dok su cene stanova u Srbiji ostale relativno stabilne u drugoj polovini 2023. godine.
Kreditna aktivnost u sektoru nepokretnosti pokazuje pad, sa 17 procenata stanova plaćenih kreditima u četvrtom kvartalu 2023. u poređenju sa 21.3% u istom periodu prethodne godine, što je rezultat trenda povećanja kamatnih stopa u prethodnom periodu. Kao posledica smirivanja tržišne aktivnosti i manjeg broja kredita došlo je do nastavka usporavanja rasta cena stanova na nivou Republike Srbije sa dvocifrenog rasta u 2022. na 5,75 procenata međugodišnje.
Udeo vrednosti prometa nepokretnosti koje nisu upisane u katastar nepokretnosti je i dalje značajan i iznosi 31 procenat iako se beleži njegov međugodišnji pad u četvrtom kvartalu. Od 1,7 milijardi evra ukupne vrednosti tržišta u četvrtom kvartalu 2023, najveći udeo zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 procenat od ukupno prometovane vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 134,1 miliona evra (8 procenata od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (8 procenata od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (6 procenata od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (5 procenata od ukupne vrednosti).
U Beogradu, u četvrtom kvartalu 2023. godine za nepokretnosti je izdvojeno ukupno 834,5 miliona evra, od čega je za stanove izdvojeno 493,2 miliona evra. Grad Beograd je ostvario i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora (23,9 procenata manje nego u četvrtom kvatralu 2022). Grad Niš je u četvrtom kvartalu zabeležio rast broja ugovora od 0,5 procenata.
Po vrstama nepokretnosti poljoprivredno zemljište u četvrtom kvartalu beleži međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38 procenata, i rast u broju kupoprodajnih ugovora od 8 procenata. Ostale nepokretnosti se prometuju manje nego lane. Broj prodatih stanova je manji za 20 procenata, a vrednost tržišta stanova je opala za 28 procenata. Broj kupoprodaja vikendica se nakon ekspanzije, vratio na predpandemijske vrednosti sa 244 prodaja u četvrtom kvartalu 2023.
NAJSKUPLJI STAN NA VRAČARU
Stan za koji je izdvojeno najviše novca u četvrtom kvartalu 2023. godine je stan u starogradnji u iznosu od 1.540.000 evra, površine je 148 m2 i nalazi se na gradskoj opštini Vračar (Grad Beograd). To je ujedno i najskuplji kvadrat stana u četvrtom kvartalu 2023. godine, što iznosi 10.405 evra po m2.
Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 1.900.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na gradskoj opštini Vračar (Grad Beograd) za 14.415 evra, površine 43 m2, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 7.820.000 evra ostavrena je na gradskoj opštini Palilula (Grad Beograd), površine – 7551 m2.
Najskuplje garažno mesto po ceni od 63.000 evra prometovano je na gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd). Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Rumenka) po ceni od 50 evra/m2 za parcelu površine 19.970 m2. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 3,5 miliona evra je na teritoriji opštine Vrbas i ima površinu od 249 ha.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
