JELENINO VRHUNSKO PIĆE DIŽE LESTVICU: Podrum u Iđošu je simbol uspeha, njeni proizvodi osvajaju tržište

Kao srednjoškolka, Jelena Stepanov, mnogo je volela klarinet i folklor, pa je iz Banjaluke pre dvadesetak godina došla u Kikindu, tada jedini grad na prostoru bivše SFRJ koji je nudio visoko obrazovanje za vaspitača tradicionalnih igara. Zamišljala je tada kako će kroz rad sa decom čuvati muziku, kulturu i tradiciju svog naroda.

Postaje zastupnica jedne francuske kompanije koja se bavi enološkim sredstvima, a šest godina kasnije, Jelena Stepanov je izabrana za jednu od 100 najuspešnijih preduzetnica Srbije. I to ne kao distributerka enoloških sredstava, niti kroz drvnu industriju, već kao vlasnica vinarije Kepul!

Dok je još radila u suprugovoj firmi, 2015. godine, odlučuju da na pola hektara porodične parcele zasade vinograd. Prvobitno su planirali da iskoriste zemljište za uzgoj hrasta lužnjaka, ali nakon neuspeha, na nagovor kuma koji je već pravio rakiju, odlučuju se za sadnju vinove loze. Bilo je govora i o kajsijama i lešnicima, ali ljubav prema vinu presudila je izboru.

- Razmišljali smo da tu i nije veliki rizik. Ako i ne uspemo, prodaćemo grožđe ili dati kumu za rakiju. Dve godine nakon sadnje imali smo prvu berbu i tek tada shvatam koliko je to kompleksan posao. Ali u isto vreme shvatam da baš time želim da se bavim – priča Jelena.

Na malim količinama grožđa učili su svaki korak, od muljanja, presovanja, fermentacije do čuvanja vina.

- Nismo radili kako ispadne, već smo pažljivo slušali savete iskusnijih – objašnjava.

U isto vreme, Jelena postaje zastupnik za enološku kompaniju, pa njena vina počinju da probaju i stručnjaci. Tako dobija potvrde da su na dobrom putu, između ostalih i od ovdašnjeg priznatog enologa Mladena Dragojlovića.

Što se sorti tiče, nisu imali mnogo izbora – banatski pesak na 70 metara nadmorske visine bez ozbiljne provetrenosti zahtevao je bele sorte. Eliminacijom onoga što ne uspeva i što ne vole da piju, opredelili su se za beli burgundac i rajnski rizling.

- Beli burgundac možda i nije najpametniji izbor jer je nežan za uzgoj, ali volimo ga, pa smo se odlučili za njega – kaže Jelena.

Jedne godine mraz im je uništio ceo vinograd belog burgundca, ali su nastavili dalje, radeći sve sami – od orezivanja, vezivanja, berbe, do pretakanja vina. Pomoć angažuju samo pri okopavanju i berbi.

Kako sve stižu uz dve firme i troje dece?

Jelena priznaje da su u jednom trenutku morali da zaposle profesionalnu bebisiterku, ali sve ostalo organizuju sami.

Trenutak kada hobi prerasta u ozbiljan posao dogodio se 2019. godine, kada su prvi put obrali pun rod sa prve parcele i zasadili probus u Kikindi, želeći da ispitaju potencijal crvenih sorti u Banatu. Prodaja vina „od ruke do ruke“ polako ih dovodi do prve ozbiljne baze potrošača.

Godinu dana kasnije stiže pandemija koronavirusa. Distributerski posao Jelena vodi onlajn, dok preostalo vreme provodi u vinogradu. U tom periodu šire vinograd – sade moravu i kaberne fran. Želeli su unapred da eksperimentišu sa sortom morava, pa su pre svog roda kupovali grožđe iz Kikinde i sa Fruške gore kako bi definisali pravac proizvodnje.

Prva berba sa novog vinograda stiže prošle godine i njihova barikirana morava odmah osvaja bronzu na manifestaciji Najbolja vina Banata 2025 u Zrenjaninu, dok beli burgundac i barikirani rajnski rizling iz berbe 2024. odnose zlato.

Ali, nisu to bile i prve nagrade za Kepul vina. Naime, još 2019. godine dobili su priznanje za kvalitet od lokalnog Udruženja vinara i vinogradara Šasla iz Iđoša, a kao najvredniju nagradu Jelena ističe potvrdu zlata koju su dobili za beli burgundac za 2022. i 2023. godinu na Wine Vision u Beogradu. Prošle godine su na istoj toj manifestaciji dobili zlato i za barikirani rajnski rizling za berbu 2023. godine, kao i bronzu za moravu od grožđa sa Fruške gore.

S obzirom na to da su sa belim burgundcem imali dobro iskustvo, za njega kupuju još jednu manju parcelu uz prvi vinograd, ali tu nemaju nameru da stanu.

- Proširivaće se vinogradi, ali to mora da bude pametna kupovina. Sigurno će biti kupovine i grožđa jer već imamo tržište koje traži više nego što mi možemo da proizvedemo iz sopstvene proizvodnje grožđa. Ali sada nam je u planu izgradnja proizvodnog pogona jer u malom preuređenom porodičnom podrumu više nema mesta – dodaje Jelena.

A za sve te poslove valjalo bi da dan traje duže. Ipak, ne žali se. Veruje da uz vredan rad i trud i neki pozitivan stav rezultati moraju doći. Na samom početku bavljenja ovim poslom proizvodili su manje od 2.000 litara vina godišnje, a danas, sedam godina kasnije, proizvedu oko 7.000 litara od sopstvenog grožđa i još 2.000 od kupljenog.

A iako je u Banat stigla sa nekim drugim željama, Jelena svoje nekadašnje ljubavi prepoznaje i u ovome čime se danas bavi.

- Oni koji se profesionalno bave muzikom neprestano rade na sopstvenoj interpretaciji, izrazu. I kao muzičar i kao vinar vi pružate publici nešto što ste sami kreirali. I baš kao što će različiti muzičari na različite načine interpretirati Šopena ili Mocarta, tako će i vinar na svoj način interpretirati neku sortu. Mnogo vinarija pravi merlo ili probus, ali kad vaš ima prepoznatljiv lični pečat, onda znate da ste uspeli – zaključuje Jelena.

Kepul – vragolasti pudar

Iako šira javnost verovatno ne zna ko je Kepul, meštani Iđoša ga i te kako dobro poznaju. To je izmišljeno, onozemaljsko biće za koje niko u Iđošu ne bi baš mogao da kaže kako izgleda, niti ga je iko ikada video, ali kada se selu desi neka manja šteta – to je sigurno učinio Kepul!

Kepul ima svoju gospodaricu kojoj služi i po čijoj zapovesti čini sve te vragolije – plaši životinje, baca komšijama cigle u odžak, buši im rupe u dvorištu i slično.

A onda je Jelena, razmišljajući o nazivu vinarije i želeći da to bude nešto autentično za selo, odlučila da ona zagospodari Kepulom i da mu da neku novu, pozitivnu konotaciju. I Kepul je sada njen pudar, koji po njenoj zapovesti čuva vinograd od nepoželjnih putnika, životinja i svega onoga što može da mu naškodi.

BiznisKurir/Vino.rs