MIROSLAV SVOJE JABUKE DOBRO UNOVČI, OSVAJAJU TRŽIŠTE: Zdrave i otporne na bolesti, drugačijeg ukusa i mirisa
Organska proizvodnja jabuka pokazala se kao dobar izbor u odabiru poljoprivrednih poslova Miroslava Đurovke iz Kisača, kod Novog Sada.
Uz setvu primarnih poljoprivrednih kultura – pšenice, kukuruza i soje – i konvencionalu proizvodnje jabuka, koju je započeo 2002. godine, Miroslav, diplomirani inženjer poljoprivrede, počeo je da se bavi i organskim jabukama 2012. godine na oko pola hektara, gde je zasadio stabla otpornih vrsta jabuka – rubenole, melodije i gala.
Pošto je već imao predznanje o primeni hemije u jabučnjaku, gde su usled klime bili veliki rizici od bolesti, štetočina i ranih mrazeva, došao je na ideju da posadi sorte jabuka koje su delimično ili potpuno otporne na bolesti.
Prvi rod u organskom jabučnjaku imao je posle druge godine, ali ozbiljniji prinosi usledili su tek posle četvrte i pete godine, kada su jabuke počele da dostižu pun rod.
– Dobio sam iz Nitre u Slovačkoj sadnice jabuka rubenova i melodija i počeo da ih kelemim i razmnožavam. I u našoj klimi pakazalo se da su dobar izbor. Potrošači ih vole jer su organske jabuke drugačijeg ukusa i mirisa u odnosu na one proizvedene uz pomoć hemijskih preparata, jače su i kora im je tvrđa – naveo je Đurovka.
Lane, iako je bila velika suša, uspeo je da dobije solidan rod i sve proda. Ali, i on ima primedbe na cene jabuka u otkupu i onih koje su istaknute u prodavnicama.
– Na veliko sam rod prodavao za 40 dinara, a u radnjama organske jabuke su koštale 300 dinara – ističe Đurovka.
Uprkos tako velikoj razlici u cenama, uspeva da pokrije troškove proizvodnje jer Uprava za privredu Grada Novog Sada svake godine pomaže novčano organske proizvođače.
– Ulaganja su velika jer su hemijski zaštitni preparati znatno skuplji u odnosu na one koje se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. U zaštiti organskih jabuka koristim samo dozvoljene preparate – nagašava Đurovka i napominje da su jabuke u njegovom voćnjaku otporne na bolesti venturiju i pepelnicu, ali ih treba zaštita od štetnih insekata, jabukinog smotavca i biljne vaši, i ponekad od voćne rutava buba, pa ih treba tretirati više puta.
Po sagovornikovim rečima, prinos jabuka sada najviše ograničavaju kasni prolećni mrazevi i slaba oplodnja, kada zbog hladnog vremena nema cveta ni pčela.
– Zato treba u voćnjaku da se odrade svi poslovi dok ne krene vegetacija, a kada ona počne, potrebni su samo zaštita od korova, protivgradna mreža i prskanje jabuka dozvoljenim preparatima – kaže Đurovka.
Koliko tačno postoji plantaža organskih jabuka, ni sam ne zna, ali zna puzdano da ima voćara koji se samo bave proizvodnjom jabuka bez hemije. Po podacima Privredne komore Srbije, organska voćarska proizvodnja zauzimala je 33,4 odsto površina u 2023. godini.
biznis.kurir.rs/Dnevnik
PRODAJE SE HOTEL U PRIBOJU: Nekad bio simbol grada - početna cena 137,5 miliona dinara