Slušaj vest

Varioci, šivači, stolari, operateri mašinske obrade rezanjem, pekari, električari..., deficitarna su zanimanja u Srbiji čija je početna plata oko 100.000 dinara.

Ipak, među njima se izdvajaju automehaničari za kojima je potražnja izuzetno velika. Oni su, prema zvaničnim podacima, bili najtraženije zanimanje u prethodnoj godini, a kako i ne bi kada im početna plata 1.000 evra, posao može da se dobije još u srednjoj školi, dok vam fakultet nije potreban.

Srbija, prema nezvaničnim procenama, ima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja „Auto-servisi Srbije“ mišljenja je da majstori zarađuju bolje nego ranije, ali i da je reč o jednostavnim zakonima ponude i potražnje. „Kad nečega nema, cene rastu. Činjenica je da jesu dobro plaćeni, ali je činjenica i da potraga za zanatom auto-mehaničara nikada nije bila manja. Deca, generalno, sve manje upisuju zanatske škole“, ističe Đurišićeva.

shutterstock-2095590529.jpg
Foto: Shutterstock

Plate majstora od 1.400 evra pa naviše 

Dodaje da se plate majstora kreću oko 1.400 evra, a idu i više.

„Svaki od njih, koji je siguran u svoj rad, brz, vešt, može da zaradi i više od vlasnika servisa. Deca na praksi takođe mogu dobro da zarade. Ako pokažu interesovanje, pored fiksnog dela, mogu da zarade i dodatno prema svom učinku. Što je dobra motivacija za njih da nastave da se bave tim poslom kada već vole i da vide da od toga može lepo da se živi“, kaže ona.

A da je zaista tako potvrdila je direktorka Tehničke škole Beograd Ana Grujić. Ona ističe da iz godine u godinu ima sve manje zainteresovanih đaka za smer automehaničara, te da je veći broj onih koji se odlučuju na vanredno školovanje.

 „Nažalost, to je deficitarno zanimanje, iako je jako dobro plaćeno i traženo. Deca su se usmerila na neka druga zanimanja, najviše na kompjutere. Svi bi, nekako, da budu ajtijevci i da se time bave, a isto toliko bi zarađivali i da su automehaničari. Tu su i roditelji, naravno, koji im ne pričaju o tome, a trebalo bi“, navodi naša sagovornica.

Kao manu ovog zanata ističe to što može lako da se nauči „gledanjem“ i radom u radionici, odnosno kroz praksu.

 „Ovo je zanat koji može da se uči uporedo sa nekim drugim. Zbog toga ne upisuju školu, nego idu na obuku u trajanju od nekoliko meseci. Ako su roditelji iz te struke, prijatelj, komšija, oni tako nauče, ali naravno da je bolje kada imaju i diplomu i obrazovanje. Njihov opseg znanja se širi i to je dobro za njih. U našoj školi ima zainteresovanih, ali više je onih koji se prijavljuju za vanredno školovanje. Dakle, oni imaju neki posao ili uče neku školu, ali onda reše da se prekvalifikuju“, ističe direktorka ove škole.

5.000 za đake koji idu na zanat

Inače, Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji će biti upisani na trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.

Svi učenici koji od naredne školske godine odluče da upišu smerove za varioce, šivače, stolare, livare, operatere mašinske obrade rezanjem, pekare, mesare, kuvare, električare, industrijske mehaničare i druga građevinska deficitarna zanimanja, dobijaće od države po 5.000 dinara narednih devet meseci do kraja školovanja.

 Oni srednjoškolci koji obavljaju praksu u nekoj kompaniji već primaju nadoknadu od poslodavca koja može iznositi i do 30.000 dinara, što znači da od septembra njihova mesečna primanja mogu da budu i do 35.000 dinara.

Kurir.rs/Nova