Slušaj vest

Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača životne sredine. Ovaj negativan uticaj posledica je velike potrošnje energije, vode i hemikalija u proizvodnji, sve većeg gomilanja tekstilnog otpada uzrokovanog “brzom modom“, dok pranjem odeće velika količina
mikroplastike završi u morima i okeanima. O ozbiljnosti situacije govori podatak da je za proizvodnju jedne pamučne košulje potrebno 2.700 litara sveže vode, što je jednako količini vode koja zadovoljava potrebe za pićem jedne osobe tokom 2,5 godine.

Kako bi se ovaj veliki problem rešio na globalnom nivou predlaže se razvoj novih poslovnih modela za iznajmljivanje odeće, dizajniranje proizvoda na način koji bi olakšao njihovu ponovnu upotrebu i reciklažu, podsticanje potrošača da kupuju odeću boljeg kvaliteta koja duže traje i generalno usmeravanje potrošača ka održivijim opcijama.

U našoj zemlji, tekstilna industrija je vekovima imala značajnu ulogu u privrednom razvoju. Pored brojnih izazova koji je prate poslednje tri decenije, ova industrija i dalje daje značajan doprinos privredi Srbije. Jedan od najpoznatijih tekstilnih centara je Novi Pazar koji danas ima oko 80 registrovanih proizvođača. Istovremeno, titulu najvećeg tekstilnog centra prati i činjenica da se u ovom gradu godišnje proizvede oko 60 tona tekstilnog otpada, što dovodi do velikog zagađenja vazduha.

Specijalizovano vozilo za prikupljanje tekstilnog otpada JKP-a Gradska cistoca Novi Pazar (foto UNDP Srbija Jakov Simovic).jpg
Foto: Jakov Simović

O razmerama problema svedoči Mirsad Ikić, suvlasnik preduzeća „His-Exact“, firme koja se bavi proizvodnjom teksasa od 1988. godine:

- U procesu proizvodnje, na svaku krojnu sliku ostajalo nam je oko 20 odsto otpadnog materijala. Ako vam kažem da tekstil proizvodimo unazad više od 30 godina, jasno vam je da govorimo o značajnoj količini otpada koji se gomilao.

Gradska uprava Novog Pazara i Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ prepoznali su potrebu za što hitnijom reakcijom na problem nagomilavanja tekstilnog otpada i pokrenuli inicijativu za njegovo prikupljanje od lokalnih proizvođača tekstila, kao i transport, skladišenje i dalju distribuciju. U tome ih je podržao Globalni fond za životnu sredinu (GEF) koji je donirao deo sredstava za nabavku specijalizovanog vozila za prikupljanje tekstilnog otpada, dok je ostatak obezbedio Grad Novi Pazar.

- Najbitnija je primarna separacija, što znači odvajati na samom mestu nastajanja otpada. Tekstilni otpad se prikuplja od proizvođača i privremeno skladišti u Reciklažnom centru nakon čega se daje operateru koji od njega pravi druge proizvode za industriju nameštaja. Na taj način, osim što dolazi do smanjenja zagađenja životne sredine i što pomažemo tekstilcima da se reše otpada, doprinosimo da se proizvod koji više nema svoju svrhu ponovo vrati u privredne tokove. Drugim rečima, ovo je jedan dobar primer cirkularne ekonomije - kaže Faruk Suljević, direktor JKP „Gradska čistoća“.

Na ovaj način se zbrinjava deo tekstilnog otpada koji je ranije odvožen na nesanitarnu deponiju ili završavao u individualnim ložištima. Samo u prvom mesecu sprovođenja projekta prikupljeno je i ponovo iskorišćeno 10 tona tekstilnog otpada u Novom Pazaru. Iz preduzeća „Mizan Lajn“ hvale inicijativu zbog efikasnosti prikupljanja otpada.

Mirsad Ikic, kompanija Hiz Egzelki (foto UNDP Srbija Jakov Simovic).jpg
Foto: Jakov Simović

- Možemo da pozovemo Reciklažni centar da dođu u bilo kom trenutku tako da nam se otpad više ne gomila, što nam omogućava da slobodno koristimo radni prostor - kaže Edin Totić.

Uz smanjenje zagađenja životne sredine, inicijativa će doprineti socijalnom uključivanju i ekonomskom osnaživanju lokalnog stanovništva, u skladu sa Strategijom održivog razvoja Grada Novog Pazara, s obzirom da Reciklažni centar zapošljava osobe iz ranjivih kategorija stanovništva.

Projekat već sada daje vidljive rezultate. Prema rečima Suljevića, mnogo je manje tekstilnog otpada na glavnoj deponiji i na divljim deponijama, što je jasna korist za životnu sredinu i za čitavu zajednicu. Očekuje se da će tekstilni otpad u ovom kraju tek postati vredna sirovina i lokalnim privrednicima doneti ekonomsku dobit, a osetljivim grupama stanovništva omogućiti bolje radne i životne uslove.

Rešenje „Primarna reciklaža tekstilnog otpada koji doprinosi rešavanju problema deponovanja otpada od teksila“ podržano je u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz
finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) .