SRBIN BI U KANADU A ON IZ KANADE PRAVAC - SRPSKO SELO! I kaže: Kako je sad tamo, jasno ti je zašto je neko otišao! Evo kolika je plata, a pošto je kuća! (video)

Zašto sam iz Kanade došao u Srbiju, na selo? Iz dva razloga: prvi je - kultura je drugačija. U Kanadi niko ne ide u restoran, u kafanu,  samo posao-kuća, tamo je kultura drugačija, ne kažem ja da je to loše, ali se meni lično ne sviđa, a ni mojoj ženi. Drugo, u Kanadi je sada mnogo, mnogo teško u južnom Ontariju odakle sam ja. Ja sam mlad, imam 22 godine, i vidim da ako hoćeš da kupiš kuću, a prosečna plata je 25.000-30.000 evra godišnje, prosečna kuća košta oko 700.000 evra. I ako niste kupili kuću pre 20 godina nema šanse - gotovo, na odličnom srpskom priča Džulijan Galuco, Kanađanin italijanskog porekla koji je iz te zemlje u koju su nekada Srbi masovno želeli da odu došao upravo u Srbiju, gde se skućio u selu Jarak, u vojvođanskoj ravnici.

- Volim Beograd, ima dušu ali kad smo živeli tamo bilo je to u stanu a za vreme korone nismo mnogo išli napolje i zapitali smo se što da plaćamo kiriju i da živimo u stanu, zašto ne u kući, na selu, veli Džulijan i dodaje da su videli oglas, videli kuću, sve blizu i Novi Sad i Ruma i Beograd i - kupili.

U Beogradu su živeli kaže u prelepom stanu, 125 kvadrata, dupleks na Dorćolu i koštao je tada 750 evra što su bile ogromne pare a sad  su stanovi toliko poskupeli da bi to sad bilo 2.000 evra. - Velike su to pare, kaže on.

Džulijan se oženio baš mlad i već ima dvoje dečice...        

- Ljudi tamo samo misle na karijeru, ne ni na školu, a tek kad se ostvare u karijeri kažu e onda ću decu da imam. Kad imaš 25-26 ja to razumem ali ne razumem kad imaš 35-36... 40 godina, pa šta čekaš! Kažu, hoću da uživam, da putujem, a mi smo rekli mi ćemo da uživamo sa decom, dodaje i kaže da im je to, hvala Bogu, najbolja odluka koju su doneli. 

- Kad sam došao ovde, ima ona izreka kulturni šok ali kad smo došli rekli smo nema velike razlike, ne znam šta može da bude toliko drugačije, a najveća stvar za mene je kako ljudi tamo i ovde misle o poslu. U Kanadi je kultura da je dobro da radiš više od 15 sati na dan a ovde ako kažeš ja radim 15 sati kažu to nije dobro, to je loše, to nije kul, pa ti si rob, nemaš vremena za život! I ja mislim da je to lepo, ja volim da radim ali to nije najvažnije u životu, najvažniji su moji žena i moja deca i da uživamo u životu a ako tamo nešto tako kažeš oni misle da si ti lenj... A ja ne mislim da sam ja lenj, volim da radim ali više volim da živim, veli Džulijan koji se bavi vizuelnim programranjem i radi onlajn, od kuće.

- Počeo sam da radim jako mlad, nisam završio srednju školu, počeo sam kao grafički dizajner i onda sam osnovao firmu i to je bio taj moj biznis partner Srbin iz Kanade i kad smo došli ovde pare uopšte nismo imali, u džepu smo imali 1.500 evra, i po 700 evra mesečno a od tih para ovde smo tada mogli da živimo, kaže on.

- Sad sam našao posao kod američke firme, jako dobra, meni se sviđa i kad kažem to ovde u Srbiji kažu mi lako je tebi da nađeš posao na Zapadu, ti si Kanađanin a ja kažem sve što sam ja radio može da se radi iz Srbije, nebitan je jezik, akcenat... Ako uživaš da radiš i voliš svoj posao, imaćeš pare.

Moj san je oduvek bio da živim bez kredita

- Moj san celog života bio je ovo, ja sam hteo da živim bez kredita da imam kuću u kojoj možemo da živimo a ako sutra izgubim posao, imam kuću ali tamo gde sam ja odrastao ako hoćeš da kupiš kuću, a prosečna košta više od 700.000 evra, i to možeš samo ako imaš dobru platu - oko 80.000 evra godišnje plus da je 20 godna otplaćuješ na kredit... A ja kad dugujem nekome, to je meni mnogo stresno - bilo je ili to ili da idem u šumu tamo na 3-4 sata do prve prodavnice. Ako hoću tamo da živim, onda ću morati ceo život da otplaćujem kredit i ne možeš da budeš miran a rata za kuću je oko 3.500 evra mesečno što je veće i od prosečne plate. A ako izgubiš posao, izgubio si sve - i kuću i kola i sve što imaš, i nameštaj jer je i on na kredit, sve je na kredit. Izgubiš posao - doviđenja sve, tvoj život! 

I kultura je drugačija. Ja imam moju porodicu tamo pa ako sam izgubio posao u Kanadi, idem kod njih, a mnogo ljudi to nema. Ima lepu kuću, lep auto ali čim izgubi posao živi na ulici, nema ništa više...

Šta su im rekli roditelji

Ženini roditleji razumeju zašto smo mi došli ovde, moji roditelji malo drugačije... Ne kažem ja da je u Srbiji lak život a ako sad živiš u Kanadi, nije teško da razumeš... Kad čuješ da je neko otišao iz Kanade, jasno ti je zašto.

 Život na ulici

Ako odeš u Toronto ili u moj Beri na svakih 5 ili 10 metara sedi neki drogiran, baš je tužno. Živeo sam ovde 6 godina u Beogradu i ja ne znam da sam video ijednog čoveka koji živi na ulici. I u Mađarskoj i Ruminiji video sam, idu ljudi, pričaju sami sa sobom a toga ovde nema... Dodaje i da mnogo voli životinje i kad vidi psa i jarca kako se igraju...

- To je meni jako važno, ja volim svoj posao i radim ali uvek treba da razmišljaš šta će biti sutra..., dodaje na temu života na selu.

O cenama 

- Normalno je da bude skupo u centru grada i u Torontu, i u Beogradu, i u Novom Sadu. Meni je jasno da stan u Beogradu mora da košta 300.000-400.000 a stan u Rumi 70.000-80.000... Jasno mi je da mora da bude skupo u velikom gradu ali meni je u Kanadi bio problem što i ako ideš sat i po vremena od toronta košta isto toliko. Stan u Torontu košta milion i 200 a isto toliko i ako je na sat od vremena od grada. Kad živiš u Kanadi na selu, to je par kuća a ovde je selo kuća-kuća-prodavnica-kuća. Ovde sve što ti treba za život imaš u selu a u grad idemo kad hoćemo, kad nam treba nešto kao recimo za meksičku večeru, e onda idemo da kupimo u grad. Više smo vozili auto u Beogradu kad smo živeli nego ovde u selu, ovde sve peške. U Beogradu nema parkinga, samo se vrtiš u krug a ovde manje vozimo.

- Dolazak ovde nije bio pogrešan izbor. Ovde je sada moj dom, mi sad volimo svoj život. Kad smo u Kanadi išli na odmor bilo je jaoj neću da se vratim a letos kad smo išli u Grčku kažemo jaoj jedva čekamo da se vratimo kući... Sad ne plaćamo kiriju, imamo sve svoje, životinje, svež vazduh a ako moram u Beograd palim auto, 45 minuta i odem, ništa mi ne fali i ovde, ovaj deo, sve je blizu!

- U Srbiji ima mnogo lepih mesta, volim tamo kraj kod Tare, Bajina Bašta a ovde samo fali što je ravno, nemamo planine, ali za život je mnogo lako.

Kad smo se odlučili da se doselimo u Jarak, mislili smo šta će ljudi da kažu i nismo znali srpski a ljudi su hteli da pričaju s nama, kažu dođi na kafu, dođi  na ručak... 

Srpski naučio od komšije 

- Naučio sam jezik od komšije i zbog njega sam naučio sve, a on voli mnogo da priča i nije bilo važno što ga ja ne razumem. 

- Šta bi bila Srbija bez ljudi, a ja ovde najviše volim ljude i ovde mi je dom baš zbog ljudi, kaže Džulijan. 

Selo ili grad

- Ima obaveza, i da se kosi i da se zaliva bašta, uvek ima obaveza oko kuće a ako nemaš potrebe zašto da živiš u gradu, mnogo bolje živimo na selu nego u Beogradu, a i ovo je kuća, tvoja kuća...

A šta kaže supruga?

Džesika kaže da su velike razlike između života u Srbiji i života u Kanadi i dodaje da ovde ima mnogo više druženja a da se u Kanadi  kad vide komšije kriju od njih, uđu u kuću i niko ni s kim ne želi da priča. I za decu je kaže mnogo bolje, može da ih pusti da se igraju. 

Kurir.rs/Youtube Povratak na selo