ČIČA ZLAJA SA SVOJIM BIZNISOM POSTAO ZVEZDA TIK TOKA: Kod njega nema tajni, sve deli na mrežama, a njegova tri proizvoda svi traže

Mala kraft destilerija interesnatnog naziva 'Čiča Zlajina rakija' nalazi se u selu Mustapić, nadomak Kučeva. U ponudi ima rakiju od šljive 'Magija' koja odležava 10 godina u hrastovim buradima, kao i rakiju od šljive 'Arhiva', koja odležava u hrastovim buradima 10, 12 i 15 godina.

Vlasnik ove destilerije Zlatomir Cvetković, poznatiji kao Čiča Zlaja, sem što peče rakiju, zvezda je na društvenoj mreži Tik tok, jer svakodnevno obaveštava svoje pratioce o tome kako se peče rakija, a i daje im savete kako da sami pokrenu svoj biznis.

Uz to, bez pardona, iznosi sopstveno mišljenje u borbi sa svetskim trendovima. Pionir je u obnavljanju tradicije svog kraja, poštuje prirodu i autohtone sorte voća.

Zlatomir Cvetković kaže da se od 2016. godine hobistički bavi pečenjem rakije, ali ističe da je pre tri godine odlučio da na tržište izbaci tri potpuno drugačija proizvoda od onog što ima na domaćem tržištu.

Reč je o barik rakijama od šljive i dunje. Ističe da se bavi proizvodnjom isključivo domaće srpske rakije, te mu je zato i zaštitni znak srpska šubara i košulja koje prezentuju ovdašnjeg seljaka.

- Rakiju pečem na tradicionalan način, dvostrukom destilacijom i u bakarnim kazanima, a nakon toga odleže u srpskom hrastu sa planine Miroč - kaže Čiča Zlaja.

A sve je počelo kada je Cvetković od svojih komšija, koji su napustili ovaj kraj istočne Srbije, dobio zaparložene šljivike koje je marljivim radom uredio i sredio, te mu rađaju i stare autohtone sorte koje su kod nas u izumiranju. Reč je o sortama šljive bugarka, čitlovka i crvena ranka, koje se pretaču u pravu domaću rakiju.

- Bugarku zovu i moravka, a prvi počeci sorte vezuju se za sveštenika Stanojevića, koji je prva stabla doneo iz Bugarske 1880. godina. Prvobitno se zvala bugarka, ali se ovaj naziv zamenio sa moravka, s tim da je u pojedinim pojedinim krajevima nazivaju je mlavka. Plod je sitan i teži oko 10 grama. Jajastog je oblika s nešto većim suženjem kod peteljke, što podseća na plod crvene ranke. Meso je zlatno žute boje, odvaja se od koštice, a sadržaj šećera je sličan požegači - kaže ovaj proizvođač i napominje da joj je pokožica plavocrna i da se po boji od požegače razlikuje, time što je upadljivo crna.

Plod bugarke zri petnaestak dana pre požegače i ima jednostranu upotrebnu vrednost - za rakiju. Rakija po jačini odnosno po prinosu ili je jednaka, ili je nešto slabija od požegače. S mešavinom u jednakim delovima ne može se primetiti razlika po ukusu od čiste požegače.

Čiča Zlaja u ponudi ima i barik rakiju od dunje. Rakija od dunje odležava u hrastovim buradima pet godina, a proizvodi se od sorti dunje leskovače i vranjske sorte, koje destilerija kupuje od proverenih proizvođača. Sem toga u ponudi imaju i rakije od kajsije, ali i drugog voća koje je karakteristično za naše podneblje.

(Kurir.rs/Dobro jutro)