MARIJA, TATJANA I VIKTORIJA POČELE SA 3 KOZE, SAD IMAJU ČITAVO STADO: Njihovo domaćinstvo u Surduku po mnogo čemu je jedinstveno

Osobe sa invaliditetom ne samo da učestvuju, već i uspešno vode ovo gazdinstvo, pružajući inspiraciju zajednici.

Na čelu ovog „pokreta“ tri su žene, Marija Lalović, Tatjana Dimić Dronjak i Viktorija Đulinac. Želele su isto – da stvore mesto gde svako, bez obzira na svoje sposobnosti, može doprineti i osećati se korisnim.

– Na porodično imanje u Surduku su se pre petnaestak godina prvo vratili majka i brat. Sve je zapravo počelo zbog brata koji ima cerebralnu paralizu. Kako je mama diplomirani defektolog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa osobama sa smetnjama u razvoju, a ja tehnolog, rešile smo da spojimo naša zanimanja i životne okolnosti i napravimo priču u kojoj će svi raditi i biti korisni. Prvo smo počeli sa uzgojem povrća, voća i pernate živine samo za naše potrebe, zatim smo posadili zasad lešnika od 200 stabala, i na kraju su došle koze. Prvo tri, da bi stado trenutno brojalo 16 muznih koza i preko 30 jarića. Naravno, imamo i jarca, našeg Vuleta. Prošle godine su stigli i zečevi i ukrasna živina, a ove i magarac Đole. Da bismo mogli da sprovedemo ideju u delo, a to je osnivanje socijalnog preduzeća, registrovali smo udruženje Zelena plantaža Iva 2017. godine – priča Marija, nosilac ovog poljoprivrednog gazdinstva.

Na jedinstvenom socijalnom poljoprivrednom domaćinstvu žive tri porodice, pet osoba sa invaliditetom i troje male dece. Sve poslove vodi Marijina majka, Tatjana Dimić Dronjak, diplomirani defektolog, to jest specijalni pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa osobama sa invaliditetom.

Pune ruke posla imala je i Viktorija Đulinac. Ona je, na Tatjaninu inicijativu, takođe dom pronašla na Zelenoj plantaži Iva. Ona i njen suprug od rođenja boluju od cerebralne paralize. Zajedno sa ćerkicom žive u kući sa ostalima i rade sve što treba na imanju. Za Viktoriju i njenu porodicu Zelena plantaža Iva je i dom, i nada, i snaga za dalje. Umesto da budu obeshrabreni društvenim preprekama, odlučili su da aktivno učestvuju u okruženju u kom se raznolikost ceni.

– Viktorija je, uz mamu i mene, deo tima koji donosi planove, mišljenja, odluke za našu zajednicu. I te kako je vredan član domaćinstva. Mi smo tu samo pomagači, svi naši ukućani sa posebnim potrebama uključeni su u posao, ne svi u sve poslove već u one koje im mogućnosti dozvoljavaju. Mama se ceo život bavi humanitarnim radom, tako smo i mi odrastali okruženi ljudima sa smetnjama u razvoju i učestvovali u raznim radionicama. Vrlo rano sam shvatila da su oni marginalizovana grupa i da im se uskraćuje i ono što oni mogu da urade. A svi imamo potrebu da radimo i budemo korisni, pa tako i oni. Zapanjujuće je koliko stvari mogu i hoće, a potrebno je samo malo prilagoditi uslove – kaže Marija.

Marija, po zanimanju prehrambeni tehnolog, zadužena je, između ostalog, za kvalitet proizvoda sa ovog gazdinstva, na kojem je gotovo zatvoren ciklus proizvodnje. U plastenicima ali i na otvorenom, proizvodi se povrće, uglavnom za vlastite potrebe.

Dalje, kroz imanje, nastavlja se mlad zasad voćnjaka. Raznog je voća tu. Kako kaže Marija, kako se bude uvećavao rod i ponuda proizvoda sa gazdinstva biće šira. Biće tu i sušenog voća, naravno, bez konzervansa.

- Lešnici se uzgajaju komercijalno, sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata. Prodajemo ih očišćene, uglavnom redovnim mušterijama. Od živine trenutno imamo samo koke nosilje i nekoliko ukrasnih ptica, tako da u ponudi imamo i domaća jaja – navodi Marija.

Njihova glavna delatnost je kozarstvo i prerada kozijeg mleka.

– Imamo malu siranu sa potrebnom opremom. Proizvodimo sir i kefir od nepasterizovanog mleka. I na kraju da zatvorimo krug, imamo tri glistarnika, jedan sa kalifornijskim glistama i dva sa đubrovkama, gde se prerađuje stajnjak i organsko đubrivo u glistenjak, a gliste prodajemo pecarošima – kaže Marija.

Jedan sasvim običan dan

– Ivan, moj brat, Petar i Viktorija imaju cerebralnu paralizu, različitog stepena oštećenja, Pavel je naš novi član koji nam se pridružio prošle godine kada nam se vraća i moj drugi brat Mitar. U poslove smo uključeni svi. Svakodnevne poslove oko životinja obavljaju Ivan, Pavel i Mitar a ostali učestvuju po potrebi – kaže Marija.

Njihov dan započinje jutarnjom mužom i hranjenjem životinja. Za to su zaduženi Tanja, Mitar, Ivan i Pavel. Koze na ispašu u ograđeni pašnjak vode Ivan i Petar. Dok momci završavaju hranjenje, Tanja ili ja u sirani procedimo mleko, usirimo i operemo svu potrebnu opremu. Viktorija je zadužena za pakovanje i prodaju sira i kefira kad neko od mušterija dođe.

Prerada mleka je u strogim higijenskim uslovima, po propisanim procedurama. Sirana je napravljena tako da odgovara HACCP principima i vodi se po principima dobre higijenske i dobre proizvođačke prakse.

– Kako sireve pravimo od nepasterizovanog mleka, posle svake muže, dva puta dnevno, imamo preradu. Svaki korak strogo nadgledam, i nas tri smo jedine osobe koje ulaze u siranu. Za dostavu sira sam uglavno zadužena ja. U međuvremenu, za poslove u plasteniku smo zadužene mama i ja – navodi Marija.

Tu su i poslovi oko voćnjaka, oko glistarnika, te glista koje prodaju pecarošima.

– Svi učestvujemo u branju i preradi različitih plodova. I kuhinja nam je zajednička, tako da na smenu i kuvamo. Kao što rekoh, funkcionišemo kao veliko domaćinstvo. Poslovi nisu striktno podeljeni, osim onih u sirani, svi doprinosimo najviše što možemo – kaže Marija.

Rad koji doprinosi celoj zajednici

Marija naglašava da je cilj svih aktivnosti na gazdinstvu da se osobe sa smetnjama u razvoju uključe u zajednicu, da se osećaju kao ravnopravni članovi i da mogu da žive od svog rada.

- Ovo je više od posla. Ovo je zajednica u kojoj svako ima svoje mesto i gde se ceni svaki doprinos. Naši članovi pokazali su da se prepreke mogu pretvoriti u prilike – kaže Marija.

Dodaje da udruženje Zelena plantaža Iva nažalost nema registrovanu socijalnu uslugu – samostalni život uz podršku, mada to zapravo jeste. Bračni par Đulinac je u potpunosti poslovno sposoban, ali im je u svakodnevnom životu potrebna svakodnevna fizička pomoć i podrška. Dok je ostalim članovima zajednice potrebno nešto više podsticaja, podrške i pomoći. Međutim, problem je u tome što zbog nedostatka životnog prostora (u kući ih je sada jedanaest), ne mogu da licenciraju taj vid usluge. Za to je neophodno da obezbede dodatni prostor i zaposlene, a onda bi mogli i da šire članstvo, da primaju nove osobe sa posebnim potrebama u domaćinstvo i da postanu jedan od modela za život osoba sa sličnim problemima. Kada bi imali podršku sa strane, donatorsku ili projektnu, postojala bi mogućnost za proširenje stambenog prostora, budući da u komšiluku ima slobodnih kuća koje su na prodaju.

Osnivanje socijalnog preduzeća je korak napred za Zelenu plantažu Iva. Od 1. aprila ovo domaćinstvo biće otvoreno za komercijalne posete. Posete će uključivati obilazak imanja, degustaciju proizvoda sa gazdinstva, poseban program za decu koja dođu, kreativne radionice…

Zelena plantaža Iva već je uveliko uključena u širu zajednicu i daje veliki doprinos. Učestvuje u kulturnim događajima u organizaciji staropazovačke opštine, otvara vrata za sve posetioce, organizovala je, recimo, književne večeri za decu na kojem su meštani pripovedali deci autorske priče…

(Kurir.rs/Agrosmart)