Kada se i pored odlaska "preko grane" mnogi ljudi iz Srbije odreknu dosta pogodnosti koje nosi život po principu “svoj na svome“, u tim slučajevima se trude da iz Srbije dobiju barem nešto što ih može podsetiti na rodni kraj, a to je neretko hrana.
Ipak, naša dijaspora sasvim solidno poznaje prilike u državi i shodno tome zna kada se i na koji način pravi delikatesi mogu nabaviti a da pritom doživljaj odlične ishrane ne opada ni na koji način.
Kao jedno od rešenja im je svakako poljoprivredno gazdinstvo Karanović, koje se nalazi u selu Rudnica podno jedne od naših najlepših planina, Kopaonika.
Na ovom gazdinstvu, po rečima naše sagovornice Ane, životinje žive slobodno, krave su na ispaši najvećim delom godine, nakon čega se hrane livadskim biljem koje je ručno skupljano tokom leta. Kokoške žive bez kaveza i bez ograda, i idu gde im je volja, a povrće i voće se proizvodi bez trunke pesticida.
Naša dijaspora je oduševljena domaćim proizvodima koje do njih iz ovog gazdinstva stiže preko kurirske službe.
- Svoje proizvode šaljemo najviše u Nemačku, Švajcarsku i Austriju, ali i našim ljudima koji žive i rade u Francuskoj, Norveškoj i tako dalje – kaže Ana za Kurir.
NAKON STUDIJA POVRATAK NA SELO
Ona nam otkriva da je posle završenih studija u Kragujevcu i stečenog zvanja biologa odlučila da se vrati u svoje selo.
- Ovo imanje su održavali moji roditelji, a ja o njemu brinem poslednje četiri godine, dok je moj glavni motiv da se ovim bavim bio moj boravak na studijama gde nisam mogla da se hranim na onaj način kakav sam želela, te sam htela da to sada probam da pružim drugima – dodala je.
Ana navodi da pošiljke širom Srbije šalje nekoliko puta mesečno, a na naše pitanje kako uspeva da svoje proizvode izreklamira odgovara:
- Koristim uglavnom društvene mreže, koje su svakako glavni vid promocije, ali ipak je lepa reč između ljudi i njihova topla preporuka i dalje najbolja moguća reklama – otkiva nam ona.
S obzirom da se radi o proizvodima koji iziskuju dosta rada i pažnje, jer u sebi nemaju pesticide i konzervanse, zanimalo nas je da li je Ana zadovoljna svojom zaradom i tome slično.
- Ko se bavi ovim poslom mora da bude spreman na rizike i samim tim minuse. Pošto je proizvodnja takva kakva jeste, jedne godine možete, recimo, dobiti vrlo velike prinose paradajza, ali sledeće nećete ubrati nijedan. Ovaj posao definitivno nije za materijaliste, ali mi se ne žalimo jer svakako imamo računa da se ovime bavimo – kaže nam Ana.
Njeno gazdinstvo u svojoj ponudi ima veliki broj zanimljivih i hranljivih delikatesa, ali se svakako izdvajaju dimljeni kačkavalj sa začinima kao i sirupi na razblaživanje, kao jedan od najboljih vidova osveženja tokom cele godine. Pored stanja koje vlada u srpskim selima, Ana može svakako biti svetao primer svima koji se premišljaju da jednog dana nastave tamo gde su stali njihovi preci i da na svojim imanjima proizvode, barem za svoje potrebe, hranu o čijem poreklu ne moraju mozgati.
NE PROPUSTITE
