SLAĐANA I DEJAN KATEDRU MENJAJU ZA PLASTENIK: Našli način za dodatnu zaradu, sve stane u MALO PAKOVANJE, a po ovome ih PREPOZNAJU

U selu Tijanje, nadomak Guče, porodica Stančić je odlučila da uzgaja malinu u plastenicima i to pre 8 godina. Od tada su samo povećavali broj plastenika.

Malina dobro dođe kao dodatni izvor prihoda

– Uzgoj maline smo počeli 2010. godine. Najpre smo počeli sa zasadom maline sorte Vilamet na površini od 20 ari, ali se ispostavilo da zemljište nije povoljno za tu sortu. Pošto nije bilo dovoljno prinosa, došao sam na ideju da zasadimo jednu staru sortu pod nazivom Heritidž, ali ovaj put ne bi se uzgajale pod otvorenim nebom, već u posebnim plastenicima, takozvanim visokim tunelima. Ta promena zahtevala je veliko početno ulaganje i rad, kako na pripremi zemljišta, nabavci đubriva, tako i na izgradnji i postavljanju plastenika. U svemu tome veliku pomoć imao sam od strane svog oca i majke koji su uložili veliki trud i rad. I tako, 2015. godine niče prvi plastenik, a sledeće godine drugi i tako smo stigli do broja od pet plastenika na površini od 20 ari – priča nam Dejan.

Tokom leta, zbog visokih temperatura u plastenicima, potrebno je da se maline zaštite od grinja, ali i od voćne mušice. U poznu jesen, kada su niske temperature, plastenici moraju da se zatvore da bi se zaštitili od mraza, a leti je neophodno da budu otvoreni kako bi vazduh slobodno cirkulisao.

– Da bismo obezbedili dovoljno vode, iskopali smo dve akumulacije pored malinjaka za prikupljanje kišnice. Na ovaj način sva voda koja pada na plastenike odlazi i puni akumulacije; da bismo smanjili letnje temperature u plastenicima – prekrili smo ih mrežama za zasenjavanje. Postavljamo klopke za voćne mušice koje su veoma delotvorne – navodi Dejan.

Plastenička proizvodnja zahtevnija od one na otvorenom

U jednoj sezoni naši domaćini naberu oko tonu i po maline. Međutim, kako bi prinosi bili veći, Dejanov otac je pored malinjaka postavio košnice i tako su dobili male pomagače za oprašivanje u vreme cvetanja i time povećali prinos maline do neverovatnih 30 odsto.

Dejan je zadovoljan kvalitetom maline ove godine. Kako kaže, vremenske prilike su pogodovale, a pčelice su odradile odličan posao. Na svu sreću, oluje i veći grad su ih zaobišli. Bilo je dosta kiša i povremeno manjeg grada, ali plastenici nisu pretrpeli veće štete. Kiše su im dobro došle, jer su napunile akumulacije za zalivanje. Međutim, stanje na tržištu je jako loše, pa su se Stančići fokusirali na direktnu prodaju.

– Trenutno prodajna cena maline je viša od 50% do 80% u odnosu na otkupnu cenu u hladnjačama. Mi se trudimo da plasiramo robu direktno kupcima jer imamo praktična pakovanja, a smatramo da ovakav kvalitet maline zaslužuje da dospe pravo u ruke kupcima, a ne preko posrednika – navodi Dejan.

Još jedna srećna okolnost je ta – što se nisu zadužili kod banaka.

– Mi se nismo zadužili u kreditima da bismo podigli plastenike i bavili se ovakvim uzgojom malina. Tome je pre svega doprinela činjenica da je ovo porodičan posao. Berači smo mi, naša deca, moji roditelji i sve uspevamo svojim sopstvenim radom i snagama. Zato i ne proizvodimo malinu na većoj površini, već na onoj za koju smatramo da možemo kao porodica da obradimo, a potom i oberemo. To nije lako, naročito što imamo i svoje primarne poslove, ali razumevanje i podrška mojih roditelja nam omogućava sve ovo što smo do sada zajednički postigli – objašnjava Dejan.

Kvalitetna malina uvek nađe put do kupca

Porodica Stančić se odlučila za kombinovanu prodaju: deo prinosa prodaju direktno kupcima, a deo predaju hladnjači.

– Naša želja je da zdravu i dobru malinu prodajemo direktno kupcima. U početku smo prodavali malinu prijateljima, poznanicima, kolegama i po preporuci u nekim manjim radnjama. Posebno nas raduje što su nam kupci verni i što prepoznaju kvalitet i trud, te svake godine imamo unapred pripremljene narudžbine – priča nam Dejan.

Svi u porodici rade u malinjaku, nema druge

Malinu uglavnom isporučuju na teritoriji Čačka i Beograda, mada, kako kaže naš sagovornik, malina stigne i do Trebinja. Pakuju je u mala pakovanja, do 250 grama, što se pokazalo kao dobra odluka, jer su ovakva pakovanja pogodna krajnjim kupcima za zamrzavanje.

– Imamo Fejsbuk stranicu Maline Tijanje – Stančić, ali nam ona služi da prikažemo ono što radimo, gde, kako izgledaju plastenici, i ko sve radi u njima. Ko želi, može da poruči i preko naše stranice. Ovo nam je prva godina da smo se pridružili grupi malih proizvođača i da smo počeli malo ozbiljnije da se reklamiramo tim putem. Smatramo da je to dobar način reklame, ali pošto smo još početnici u tome, tek treba da sumiramo utiske – kaže Dejan.

Svima koji žele da započnu proizvodnju maline u zatvorenom prostoru, Dejan poručuje:

– Moje mišljenje je da ne može da se živi samo od proizvodnje maline. Kao što sam već rekao, nama je to dodatni posao. Čini mi se da je nekako neophodno da se rade dva posla da bi sebi i svojoj porodici priuštio pristojan život. Preporučio bih samo gajenje maline u kontrolisanim uslovima i zaštićenim od vremenskih prilika. Svakoj porodici to može da bude dodatni izvor prihoda uz, naravno, spremnost na određena odricanja. Tu mislim na vreme koje provedete u radu, pripremi malinjaka, zaštiti i obradi biljaka i na kraju branju – zaključuje Dejan.

kurir.rs/Agrosmart