Rat u Iranu blokirao sirovinu važniju od nafte: Troše se rezerve gasa neophodnog za proizvodnju mikročipova
Nisu samo nafta i gas u fokusu geopolitičkih napetosti na Bliskom istoku - tečni helijum, ključna sirovina za proizvodnju naprednih poluprovodnika, našao se u središtu globalnog ekonomskog udara zbog ratnih dešavanja i blokade Ormuskog moreuza.
Helijum u tečnom obliku, gas fosilnog porekla, koristi se u različitim industrijama, ali je posebno važan u visokotehnološkim procesima: za hlađenje komponenti i preciznu obradu plazmom (tzv. plasma etching) vejfer (wafer) pločica koje se koriste za izradu čipova. Ovaj kriogeni gas se obično koristi na temperaturama i do -150°C, a njegova uloga je presudna u proizvodnji najnaprednijih mikročipova koji pokreću data centre, veštačku inteligenciju, pametne telefone, računare i moderne automobile.
Produkcija helijuma odgovarajućeg kvaliteta za ove industrijske potrebe gotovo se u potpunosti oslanja na SAD i Katar. Međutim, zbog sukoba u Persijskom zalivu, katarski najveći helijum-kompleks u Ras Lafanu obustavio je proizvodnju pozivajući se na višu silu, čime je prekinuta jedna od glavnih svetskih linija snabdevanja. To se dogodilo pre otprilike dve nedelje.
Stručnjaci upozoravaju da bi, ako prekid snabdevanja potraje još samo nekoliko nedelja, oporavak normalne proizvodnje, logistike i distribucije mogao potrajati mesecima. Među najugroženijima je Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), vodeći svetski proizvođač čipova, koji jedini proizvodi ultra-napredne poluprovodnike potrebne za AI akceleratore kompanija poput Nvidia, kao i čipove koji se koriste u Apple pametnim telefonima.
Iako trenutna situacija ne znači iznenadni krah industrijskih lanaca, jer mnoge kompanije još uvek imaju zalihe i recikliraju deo helijuma, vreme nije na strani industrije. Svakim danom produžene blokade raste pritisak na lance snabdevanja i povećava se rizik od rasta cena proizvoda - od pametnih telefona računara, preko kućne automatizacije, pa do automobila.
Uz to, cena helijuma je već znatno porasla; na početku godine kretala se oko 450-600 dolara po 1.000 kubnih stopa, dok neki analitičari sada predviđaju da bi usled krize cene mogle dostići i 2.000 dolara. U takvim okolnostima, troškovi proizvodnje čipova mogli bi postati znatno veći, što bi moglo promeniti i globalne finansijske tokove u tehnološkom sektoru.
Kao odgovor na pojavu nestašice u snabdevanju helijumom, nekim proizvođačima preostaje da se fokusiraju na najprofitabilnije proizvode, poput AI čipova, dok bi standardna elektronika i automobilska industrija potencijalno ostali u drugom planu.
Ova situacija je takođe prilika za druge igrače u globalnoj industriji helijuma. Ruski Gazprom već razvija veliki helijum-projekat u sibirskom regionu Amur, gde se trenutno odvija oko 13 odsto svetske proizvodnje, uz značajnu podršku Kine.
Ovaj gas se transportuje kopnenim putem, izbegavajući pomorske rute kao što je Hormuz, što Moskvu i Peking stavlja u novu poziciju uticajnih dobavljača helijuma.
Biznis Kurir/Telegraf
