Država najavila set mera za spas mlekarskog sektora: Stroge kontrole, suzbijanje šverca i povećanje potrošnje

Kriza koja se u Srbiji dešava s mlekom nije lokalni, već globalnim problem, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof dr. Dragan Glamočić na sastanku u Vladi Srbije, gde se na najvišem nivou razgovaralo o problemima u mlekarskom sektoru.

On je naglasio da Srbija više izvozi nego što uvozi mleka i kad bi zabranili uvoz, za koji se neki zalažu, to bi dovelo do još većih problema ne samo u izvozu mleka već i drugih poljoprivrednih proizvoda.

- Treba znati da Srbija mnogo više izvozi ne samo mleka nego i voća. Postoji bojazan da druga strana uvede kontramere i šta ćemo onda? Ako nama zabrane izvoz, ostaće nam viškovi voća, mleka, mesa i onda smo u mnogo većem problemu - ocenio je Glamočić.

Ukoliko dođe do ozbiljnih poremećaja na tržištu zbog prekomernog uvoza mleka po damping cenama, država će uvesti prelevmane - zaštitnu taksu kojom se nadoknađuje razlika između niže cene uvezene robe i više cene domaće, navedeno je u saopštenju ministarstva poljoprivrede.

Kako bi se predupredila eskalacija krize u mlekarskom sektoru, na sastanku u Vladi Srbije premijer i resorni ministri poljoprivrede, privrede i trgovine razgovarali su s mlekarama i trgovinskim lancima. Predsednik Vlade prof. dr Macut je upozorio da se neće tolerisati bilo koja vrsta ugrožavanja domaće proizvodnje.

 Takođe, moglo se čuti i da će se pojačati carinske kontrole kako bi se sprečio šverc mlečnih proizvoda, u prvom redu sira, iz susedne države. Da bi se vratilo poverenje potrošača i povećala potrošnja mleka, potrebno je da se osnuje centralna laboratorija koja bi kontrolisala kvalitet mleka.

 Kako je za Kurir objasnio agroanalitičar Branislav Gulan, u Srbiji se godišnje potroši oko 200 litara mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika, što je najmanje u Evropi.

- I ova potrošnja je stalno u padu. Zato je važno osnivanje jedinstvene laboratorije kako bi se mleko plaćalo po kvalitetu, ali i vratilo poverenje potrošača. Najave da će teret krize ravnomerno da se rasporedi na proizvođače mleka, prerađivače, tj. mlekare i trgovinske lance je ispravna samo ako se sprovede. Dosad su kajmak ubirali mlekare i trgovci, a najmanje su dobijali proizvođači mleka, pa red je da se teret ove krize ravnomernije rasporedi - rekao je Gulan.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da prati sve šta se dešava na evropskom tržištu mleka, jer ne može biti mimo njih.

- Naš zadatak je da se prilagodimo onome što se radi u EU, jer bez toga ni mi ne možemo da napredujemo. Poslednjih godina oni su poklali dosta krava, što je naša šansa da izvozimo i više mleka ako bude trebalo. A kriza će se prevazići ako država bude odlučna i ako se pomogne proizvođačima mleka - istakao je Gulan.

 Ko koliko zarađuje od mleka

Ministar Glamočić je naveo da je trenutno u izradi zakon o nepoštenim trgovačkim praksama, čije se donošenje očekuje u februaru i koji bi trebalo da zaštiti male poljoprivredne proizvođače.
Ući ćemo u analitiku da vidimo tačno koliko zarađuju mlekare, a koliko trgovci. Uredbom su jasno ograničene marže, ali ima pojedinačnih iskakanja i videli ste reakciju poljoprivrednih proizvođača, koji su pohvalili državu, što se retko dešava. Rekli su da su odlične subvencije, ali da oni smatraju da najveći deo kolača u celoj priči uzimaju trgovinski lanci, a vrlo su skeptični i prema prerađivačima - naveo je ministar i istakao da će se gledati da se pomogne proizvođačima.

Šta ako kriza potraje

Prema procenama, u EU kriza s mlekom može da potraje šest meseci, što znači da će cena mleka nastaviti da pada.
Ako, ne daj bože, do toga dođe, a mi se nadamo da neće, mora se kriza podneti podjednako - rekao je ministar.
On je pojasnio da to znači da veći teret podnesu mlekare i trgovinski lanci, jer su oni sigurno znatno jači i lakše mogu to da izdrže nego sami poljoprivredni proizvođači.

Biznis Kurir