ITALIJANI OTKIDAJU NA NAŠ LEŠNIK: Uzgoj orašastog ploda donosi zaradu od 10.000 €, pa naviše!
Tome je doprineo i, kako su preneli mediji, hladan april u Turskoj, koji je uništio mnoštvo cvetova lešnika, što posebno utiče na proizvođače čokolade. Samim tim i cena ove poslastice koji mnogi vole i konzumiraju bi mogla još da poraste. Pogotovo imajući u vidu da je i kakao, kao jedan od osnovnih sastojaka godinama unazad sve skuplji.
A što se tiče situacije sa lešnicima u Srbiji, naša zemlja se poslednjih godina sve ozbiljnije pozicionira na evropskoj mapi proizvođača. Prema poslednjim podacima, Srbija zauzima četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, na površini od 8.718 hektara. To je dvostruko više nego pre samo pet godina i trend rasta ne jenjava.
Prosečan prinos iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz potpunu primenu agrotehničkih mera i navodnjavanje može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju 500 do 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.
Zarada je zagarantovana
Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može biti i do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada — i do 50 godina — čini ovu kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih zasada širom zemlje.
Dakle, Srbija ima šta da ponudi, ali domaća proizvodnja, iako solidna, još uvek ne pokriva potrebe tržišta. Zbog toga Srbija godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što je za četvrtinu više nego godinu dana ranije.
S druge strane, i izvoz beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, a već 2023. vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što je skok od 252 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnik je Italija, zemlja sa razvijenom konditorskom industrijom i dugogodišnjom potražnjom za kvalitetnim jezgrima.
Prednosti i mane uzgoja lešnika
Sve ovo govori da Srbija ne samo da ima potencijal da smanji zavisnost od uvoza, već i da dodatno poveća izvoz. Uz podršku kroz državne subvencije i IPARD programe, kao i unapređenje otkupne infrastrukture, lešnik bi u narednim godinama mogao postati jedan od važnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda naše zemlje.
Imajući u vidu da su potrebe tržišta, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou sve veće, stručnjaci savetuju da je ulaganje u uzgoj lešnika dobra prilika za zaradu. I posebno zato što konditorska industrija, zbog rasta cena i loše berbe, vapi za većim količinama lešnika.
Svako ko se odluči na taj zahtevan poduhvat, treba da ima na umu koje su sve prednosti i mane uzgoja lešnika.
Prednost je, jasno, višeruka upotrebna vrednost i pomenuta velika potražnja, kao i jednostavna tehnologija uzgoja. Takođe, eksploatacioni period drveta lešnika je preko 50 godina, a plod je vrlo zahvalan kada je u pitanju duže čuvanje. Lešnik uspeba i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Za uzgoj jednog hektara potrebno je 5.000 evra.
Osnovna mana proizvodnje lešnika jeste što zahteva strpljenje – komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina, dakle, potrebno je sačekati na povrat uloženih sredstava. Ono na šta uzgajivači treba da budu pripremljeni je da manjak sunca, ili previše kiše, kao i štetočine mogu uticati na rod. Ipak, uz nešto veći prinos od proseka, od 2-3 tone po hektaru, i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik garantuje sigurnu dobit. Uz to, može da postane porodični biznis, koji traje decenijama.
BiznsKurir/BizPortal
