EVO KAKO DA IZVUČETE NAJVEĆU ZARADU AKO SE BAVITE POLJOPRIVREDOM! Saveti ekstremnih stručnjaka koji su umesto korporacije izabrali njivu
U emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji otvorena je važna debata o životu poljoprivrednika u Srbiji. Prema popisu iz 2023. godine, više od milion ljudi u našoj zemlji živi od agrara, ali pitanje koje su postavili gosti bilo je jednostavno, da li se od poljoprivrede danas može pristojno živeti? U razgovoru su učestvovali agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić, novinar i voditelj Uroš Davidović, pčelar Stefan Stevanović i Vladan Vukajlović, proizvođač aronije iz sela Tulare kod Kuršumlije.
Razgovor je započet upravo sa plantaže, gde se Vukajlović uključio putem video veze i otvoreno rekao:
- Od poljoprivrede može da se živi. Može i dobro da se zaradi, ali to zahteva ozbiljnu investiciju i potpuno novi početak. Ovo je kao individualni sport, sve zavisi od vas. Radim na dedovini koja je u našem posedu od 1878. godine, ali kao poljoprivredno gazdinstvo funkcionišemo od 2013. godine i primarno proizvodimo aroniju. Cela stvar mora biti osmišljena od temelja, od proizvodnje do kupca.
Na pitanje da li mu je stresniji posao u banci ili rad na plantaži, Vukajlović kaže:
- To su dve potpuno različite vrste stresa. Korporacijsko iskustvo koje imam preko 25 godina sada koristim u svakodnevici koja je nepredvidiva. Trenutno aronija ulazi u fazu zrenja, berba samo što nije počela, a problemi su suša, požari, organizacija berbe i očuvanje kvaliteta. Tenzija je stalna.
Stefan Stevanović takođe je imao iskustvo u finansijama pre nego što se vratio porodičnom pčelarskom poslu:
- Radio sam u kancelariji, ali nisam mogao da se snađem. Shvatio sam da znam više o pčelarstvu nego o bankarstvu. Počeo sam da se bavim pčelarstvom aktivno s ocem. U jednom trenutku smo prodavali med na veliko, ali sam rekao, nikad više. Prešao sam na prodaju na malo, direktno krajnjem kupcu. To je ključ uspeha, imati finalni proizvod, spakovati ga i dostaviti kupcu. To je lanac koji sam sam stvorio i sad ne zavisim od otkupljivača.
Dodaje da je za uspeh potreban trud, energija i vreme:
- Potrebno je pet godina da se to izgradi. Stresa ima, ali je manji kada znate da je sve u vašim rukama. Tata mi je rekao važno da su pčele zdrave i trebalo mi je da shvatim da poljoprivreda nije instant dobit, već proces. Ljubav nije dovoljna, mora i marketing i kvalitet, kao kod trgovinskih lanaca.
Ševarlić je bio izričit:
- Može da se živi, ali pod uslovom da se izbegava proizvodnja žitarica i uljarica ako se ne prerađuju na sopstvenom gazdinstvu. U suprotnom, to je gubitak. Najveći problem je veličina poseda, ko ima pola hektara, nema ekonomsku računicu. Subvencije su iste za zemljište prve i osme klase, a trebalo bi da budu četiri puta veće za one sa lošijim zemljištem. Zato imamo iseljavanje iz brdsko-planinskih područja.
On smatra da je rešenje u plasteničkoj proizvodnji i preradi:
- Na jednom hektaru pod plastenicima može da se zaradi kao na 200 hektara pod pšenicom. Prerada i udruživanje su ključ. Imamo sjajne primere domaćina sa etnosajma hrane i pića koji direktno prodaju svoje proizvode potrošačima.
Uroš Davidović, s novinarskim i veterinarskim iskustvom, bio je možda i najdirektniji:
- 95% poljoprivrednika ne živi pristojno. Žive na mašinama starim 30-40 godina, na kreditima, bez realnih prihoda. Poljoprivredna politika se nije menjala 20 godina. Stalno se priča o povratku mladih, o budućnosti poljoprivrede, ali to je propagandna slika. Sve više novca se izdvaja, ali ga ima sve manje pravih gazdinstava. Poljoprivrednici su sve nezadovoljniji, a mi uvozimo sve više hrane.
Dodao je i da živimo u iluziji:
- Živimo u simulakrumu. Lepe priče o poznatima koji se vraćaju na selo nisu realnost. Bitno je da se posvetimo onima koji su ostali na selu, pravim poljoprivrednicima. Sledi nam demografski kolaps u selima. BDP poljoprivrede u ukupnom BDP-u Srbije opada. Znači da nešto radimo pogrešno. Davanja po gazdinstvu su oko 5-6.000 evra, ali većina ni to ne vidi.
Ševarlić je na kraju ponovo apelovao:
- Jedna agrarna politika važi za Vojvodinu, druga za centralnu Srbiju. U Vojvodini se subvencioniše bušenje bunara, u ostatku zemlje ne. Da smo 27 milijardi dinara koje su potrošene na projekte bez jasnih podataka uložili u navodnjavanje preporodili bismo poljoprivredu. Bez navodnjavanja nema proizvodnje. Ni na pola hektara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
