EVO KAKO DA IZVUČETE NAJVEĆU ZARADU AKO SE BAVITE POLJOPRIVREDOM! Saveti ekstremnih stručnjaka koji su umesto korporacije izabrali njivu
Da li se od poljoprivrede danas može pristojno živeti, komentarisali su gosti emisije "Puls Srbije" na Kurir televiziji.
U emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji otvorena je važna debata o životu poljoprivrednika u Srbiji. Prema popisu iz 2023. godine, više od milion ljudi u našoj zemlji živi od agrara, ali pitanje koje su postavili gosti bilo je jednostavno, da li se od poljoprivrede danas može pristojno živeti? U razgovoru su učestvovali agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić, novinar i voditelj Uroš Davidović, pčelar Stefan Stevanović i Vladan Vukajlović, proizvođač aronije iz sela Tulare kod Kuršumlije.
Razgovor je započet upravo sa plantaže, gde se Vukajlović uključio putem video veze i otvoreno rekao:
- Od poljoprivrede može da se živi. Može i dobro da se zaradi, ali to zahteva ozbiljnu investiciju i potpuno novi početak. Ovo je kao individualni sport, sve zavisi od vas. Radim na dedovini koja je u našem posedu od 1878. godine, ali kao poljoprivredno gazdinstvo funkcionišemo od 2013. godine i primarno proizvodimo aroniju. Cela stvar mora biti osmišljena od temelja, od proizvodnje do kupca.
Na pitanje da li mu je stresniji posao u banci ili rad na plantaži, Vukajlović kaže:
- To su dve potpuno različite vrste stresa. Korporacijsko iskustvo koje imam preko 25 godina sada koristim u svakodnevici koja je nepredvidiva. Trenutno aronija ulazi u fazu zrenja, berba samo što nije počela, a problemi su suša, požari, organizacija berbe i očuvanje kvaliteta. Tenzija je stalna.
Stefan Stevanović takođe je imao iskustvo u finansijama pre nego što se vratio porodičnom pčelarskom poslu:
- Radio sam u kancelariji, ali nisam mogao da se snađem. Shvatio sam da znam više o pčelarstvu nego o bankarstvu. Počeo sam da se bavim pčelarstvom aktivno s ocem. U jednom trenutku smo prodavali med na veliko, ali sam rekao, nikad više. Prešao sam na prodaju na malo, direktno krajnjem kupcu. To je ključ uspeha, imati finalni proizvod, spakovati ga i dostaviti kupcu. To je lanac koji sam sam stvorio i sad ne zavisim od otkupljivača.
Dodaje da je za uspeh potreban trud, energija i vreme:
- Potrebno je pet godina da se to izgradi. Stresa ima, ali je manji kada znate da je sve u vašim rukama. Tata mi je rekao važno da su pčele zdrave i trebalo mi je da shvatim da poljoprivreda nije instant dobit, već proces. Ljubav nije dovoljna, mora i marketing i kvalitet, kao kod trgovinskih lanaca.
Ševarlić je bio izričit:
- Može da se živi, ali pod uslovom da se izbegava proizvodnja žitarica i uljarica ako se ne prerađuju na sopstvenom gazdinstvu. U suprotnom, to je gubitak. Najveći problem je veličina poseda, ko ima pola hektara, nema ekonomsku računicu. Subvencije su iste za zemljište prve i osme klase, a trebalo bi da budu četiri puta veće za one sa lošijim zemljištem. Zato imamo iseljavanje iz brdsko-planinskih područja.
On smatra da je rešenje u plasteničkoj proizvodnji i preradi:
- Na jednom hektaru pod plastenicima može da se zaradi kao na 200 hektara pod pšenicom. Prerada i udruživanje su ključ. Imamo sjajne primere domaćina sa etnosajma hrane i pića koji direktno prodaju svoje proizvode potrošačima.
Uroš Davidović, s novinarskim i veterinarskim iskustvom, bio je možda i najdirektniji:
- 95% poljoprivrednika ne živi pristojno. Žive na mašinama starim 30-40 godina, na kreditima, bez realnih prihoda. Poljoprivredna politika se nije menjala 20 godina. Stalno se priča o povratku mladih, o budućnosti poljoprivrede, ali to je propagandna slika. Sve više novca se izdvaja, ali ga ima sve manje pravih gazdinstava. Poljoprivrednici su sve nezadovoljniji, a mi uvozimo sve više hrane.
Dodao je i da živimo u iluziji:
- Živimo u simulakrumu. Lepe priče o poznatima koji se vraćaju na selo nisu realnost. Bitno je da se posvetimo onima koji su ostali na selu, pravim poljoprivrednicima. Sledi nam demografski kolaps u selima. BDP poljoprivrede u ukupnom BDP-u Srbije opada. Znači da nešto radimo pogrešno. Davanja po gazdinstvu su oko 5-6.000 evra, ali većina ni to ne vidi.
Ševarlić je na kraju ponovo apelovao:
- Jedna agrarna politika važi za Vojvodinu, druga za centralnu Srbiju. U Vojvodini se subvencioniše bušenje bunara, u ostatku zemlje ne. Da smo 27 milijardi dinara koje su potrošene na projekte bez jasnih podataka uložili u navodnjavanje preporodili bismo poljoprivredu. Bez navodnjavanja nema proizvodnje. Ni na pola hektara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
