"POSLEDICE PROTESTA I BLOKADA VEĆ SE VIDE NA EKONOMSKOJ POLITICI" Viceguvernerka NBS Ivković: A mogle bi i na ličnom budžetu, zaradama, zaposlenosti i kursu

BEOGRAD - Viceguvernerka Narodne Banke Srbije (NBS) Ana Ivković ocenila je da bi promena aktuelne ekonomske politike u Srbiji potencijalno imala izrazite negativne posledice po građane i njihove lične budžete.

Ivković je podsetila da je Srbija prethnodnu godinu završila sa rastom BDP-a od 3,9 odsto, da je prosečna stopa ekonomskog rasta od 2021. do 2024. godine bila 4,6 odsto, čak i u uslovima kada ;su glavni spoljnotrgovinski partneri u zoni anemičnog privrednog rasta ili recesije. Prema njenim rečima, sredinom marta su predstavnici jedne od vodećih agencija za kreditni rejting "Es end Pi" (S&P) bili u Srbiji, konstatovali da su ekonomski trendovi i dalje jako pozitivni, da Srbija ima perspekkivu snažnog rasta i da ona ostaje među najbrže rastućim privredama u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Uprkos navedenom, konstatovali su i da protesti utiču na sentiment investitora, da oni usporavaju domaće i strane investicije i time utiču na potencijalan bilans ovogodišnjeg rasta BDP-a - jer su pored njih prisutne i geopolitičke tenzije. "(Politička) stabilnost se mora čuvati, jer (srpska privreda) ima potencijal da raste po stopama od četiri odsto godišnje.

 - Neophodan preduslov je da se prestane sa svim ovim što je to prouzrokovalo - proteste, ;blokade, prateće aktivnosti. Mi smo imali situaciju kada je zbog eskalacija rata u Ukrajini došlo do privremenog odlaganja SDI, a koje su u ostatku godina nadoknađene. Tako gledajući ništa nije izgubljeno", kazala je Ivković. Citirajući nalaze nedavne ankete Privredne komore Srbije (PKS), ona je navela da se prve negativne posledice vide u sektoru usluga, kroz odlaganje potrošnje građana zbog političke neizvesnosti, kao i lošijeg trenda u turizmu, posebno u segmentu kongresnog turizma.

"Usluge u velikom broju zemalja vode rast. Imali smo nalaze Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) da je oko 30 odsto turističkih aranžmana otkazano... Svaka blokada puta košta i ima svoju ekonomsku cenu", navela je ona.

Prema njenim rečima, protekle godine su za NBS značile drastično smanjenje premija rizika (EMBI) koje su sada 140 baznih poena niže od proseka uporedivih zemalja, što za oko pet procentnih poena smanjuje kamatne stope po kojima se zadužujemo.

Izuzezno visok nivo deviznih rezervi rezultat je toga što je centralna banka od 2017. do 2024. godine kupila oko 11,9 milijardi evra, one su tada bile 29,3 milijarde evra, odnosno za 120 odsto više od perioda pre pandemije korona virusa. NBS je, kaže Ivković, u poslednjem periodu ;postala neto prodavac deviza na međubankarskom tržištu, između ostalog i zbog nižeg priliva stranih direktnih investicija (SDI) i prihoda od turizma.

"Veliki investitori i dalje dolaze u Srbiju, rejting agencije... Mi vidimo da se dolazi do globalnog repozicioniranja. U tom procesu biće dobitnika i gubitnika. Meni se čini da uz aktuelnu spoljnu politiku koju, da budemo iskreni, vodi predsednik Srbije Aleksandrar Vučić, mi ;i dalje možemo da budemo dobitnik tih procesa", rekla je Ivković.

Još je ispričala da investitori sa kojima se sastaje navode da je Srbija odavno zaslužila investicioni kreditni rejting, što se vidi i kroz priliv SDI. "Kada smo sredinom marta imali sastanak sa velikom grupom investitora, oni su rekli da bi se oni rado u naše ime žalili na kreditnu agenciju Fič (čiju ocenu kreditnog rejtinga Srbija odavno čeka)", rekla je Ivković, dodajući da tu pozitivnu ocenu ipak očekuju "negde u julu".

Ko je viceguverner Ana Ivković

Ana Ivković je rođena 26. maja 1974. godine u Užicu. Diplomirala je 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na smeru Finansije, bankarstvo i osiguranje. Magistarske studije završila je na smeru Monetarni, bankarski i finansijski menadžment odbranom teze „Operativno sprovođenje mera monetarne politike”. Doktorirala je 2016. godine na temu „Uticaj centralne banke na funkcionisanje i razvoj tržišta novca”.

U periodu od 1999. godine do 2001. godine radila je u Beogradskoj banci a. d., u Sektoru za istraživanje i razvoj. Od 2002. godine radi u Narodnoj banci Srbije na različitim pozicijama, od savetnika u Sektoru za devizne poslove, generalnog direktora Sektora za finansijsku stabilnost do generalnog direktora Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, nakon čega je u septembru 2018. izabrana za viceguvernera. Tokom sedamnaest godina rada u Narodnoj banci Srbije bila je posvećena razvoju izveštaja i analitičke aparature. Učestvovala je u oceni efekata preduzetih mera, bavila se makroekonomskim i monetarnim analizama i projekcijama. Pratila je i izveštavala o međunarodnoj praksi u različitim domenima. Učestvovala je u izradi, razmeni i predstavljanju strateških dokumenata u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Objavila je više stručnih radova o tržištu novca u Srbiji i svetu i prilivu stranog kapitala.

Funkciju viceguvernera Narodne banke Srbije obavlja od septembra 2018. godine. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije u septembru 2021. godine izabrana je, na predlog guvernera, za viceguvernera Narodne banke Srbije u novom šestogodišnjem mandatu.

Živi u Beogradu. Udovica je i majka je dvoje dece.

Kurir.rs/Beta