LEKARI I STRUČNJACI SE MASOVNO VRAĆAJU IZ INOSTRANSTVA ZA SRBIJU: "Evropa je pala, naši doktori dolaze kući" Stručnjaci o uzrocima ovakve odluke!

Manje od 30% ljudi u Srbiji nema neki dug, neki su pod kreditima, neki su za porez i komunalije. U ovih 30 % su ljudi koji su nekim godinama, koje im ne dozvoljavaju da se zaduže i mlađi od 24 godine koji i dalje nisu uspeli da podignu kredit. Svet funkcioniše na osnovu dugova.

- U ministarstvu su u novembru prošle godine, znači pre nekoliko meseci, napravili kancelariju za povratak zdravstvenih radnika u Srbiju. Zato što je primećeno da postoji takva intencija, te je Ministarstvo zdravlja odlučilo da tim ljudima pomogne. Neko će reći pa to je 70, ali sa druge strane, ta pojava ranije nije ni postojala. Sada imamo u naznakama, da se za nekoliko meseci iz inostrastva vratilo negde oko 70 lekara i medicinskih sestara. To se prati i prisutno je, iz kancelarije su rekli da će veoma pažljivo pratiti te događaje - rekao je Mrkić i objasnio razliku lekara koji imaju međunarodno iskustvo, sa lekarima koji su završili studije ovde u Srbiji.

 - To su naše kolege koje imaju standarni kvalitet znanja i veština, kao i sposobnosti koje su stekli ovde, tamo su ih možda i usavršili, ali je veliki broj njih radio neke rutinske poslove, jer inostrane države čuvaju bitnije delatnosti za svoje državljane. Ništa nisu naučili što je bilo epohalno, mi držimo ovde nivo medicinskih škola. Razlog dolaska je pogoršanje stanja u zapadnoevropskim Zemljama, u Zemljama Evropske unije, zajedno sa dešavanjima i globalnih situacija na Evropskom kontinentu. Kvalitet života koje sada mogu da ostvare u Srbiji, veoma se razlikuje od onog koje su mogli 2016. godine. Nismo mi napredovali, već je Evropa pala. Cena komunalija je visoka u inostranstvu, to se i sve više zaoštrava, ljudi su seli i preračunali se.

Ljudi koji su radili na građevini su masovno odlazili iz Srbije, jer kako kažu, uslovi za rad nisu bili dobri kao u inostranstvu. Međutim, život u Nemačkoj postaje sve skuplji, a šta se dešava sa našim ljudima, govorio je Torlaković:

- Da banke ne isisavaju milijarde evra iz Srbije, već da ih plasiraju u privredu, bilo bi mnogo više radnih mesta i novih fabrika, pa bi naši građani imali bolje prilike za vraćanje kredita. Što se tiče građevinskih radnika, ko je otišao sa ženom i decom u inostranstvo, taj se nikada nije vratio. Ko je otišao sam, taj nije imao šanse. Vi možete na primer da dobijete 2000 evra u Nemačkoj, ali doprinosi i porezi će biti uplaćeni, te će sve biti na mestu - rekao je Torlaković i dodao:

- Sada ovde majstori primaju između 80 i 90 evra, fizički radnici između 20 i 50 evra, ali im se na račun uplaćuje minimalac. Sve ostalo je na crno, na ruke. To vam sada tako ide u preduzećima koje ja poznajem. Zašto bi sada ovaj iz Srbije otišao u inostranstvo, kad će zaraditi isto koliko u Nemačkoj. Ko je otišao sa porodicom, njemu se to isplati jer će za ženom raditi i dobiće tranu penziju. Šta će ovde da radi sa minimalcem. Ovo je trenutak zgrabi i idi.

Torlaković ističe koje su Zemlje najviše u igri, te da li senaši radnici uopšte ikada vraćaju iz zemalja zapada:

- Holandija, i dalje je Nemačka. Vi u Beču dobijete stan, tu ako stanuje dvoje ili troje ljudi, to vas košta oko 500 eura, podeljeno na tri čoveka. Ako je otišao čovek sam, taj ne može da preživi. Skoro smo dobili upit od Nemaca, da im kažemo kakva su iskustva naših ranika, ja sam rekao da ne znam ni jednog. Ko ide organizovano za Nemačku, taj ne može da propadne.

Ražnatović objasnio koja je sada atrkativna situacija za građevinske radnike, s obzirom da se u poslednje vreme ponajviše pominje Slovenija i Hrsvatska.

 - Devedeset posto naših radnika, radi upravo preko Slovenačke firme, i zato se stiče lažan utisak da oni rade u Sloveniji. Oni su zaposleni u Zapadnoj Evropi, ali njih Slovenačka firma iznajmljuje na primer u Švajcarskoj. Mnogo naših ljudi rade u Hrvatskoj. Hrvati sa svojom radnom snagom, ne mogu ni 20% svog potencijala da zadovolje. Većinski rade Bosanski radnici, to mislim i na Federaiju i na Republiku Srpsku, vuku radnike sa svih strana, ima ih dosta i iz Albanije. Sada već imaju i Nepalce i Turke, ali vole našu radnu snagu, jer znaju da ćemo napraviti posao zbog kog smo i došli - rekao je Ražnatović i dodao:

- Danas u Srbiji, dnevnica ozbiljnog majstora nije ispod 80 eura, fizikalaca 50 eura, a u Hrvatskoj je dupla. Kad se sve sabere, mislim da će malo ljudi tamo, a pogotovo ne u Sloveniji.  Kod njih su u ugostiteljstvu 80% stranci, oni su uspostavili red pošto su u Evropskoj uniji, moraju svi biti prijavljeni i tako dalje. Plata jedne sobarice je 1300 eura, čistih, plus doprinosi, troškovi. Ja sam upravnik moje zgrade, koja ima osam stanova. Dva puta mesečno žena dođe i uzme 4000 dinara, tako da ona ima devet eura po kvadratu za čišćenje.

Atanacković objašnjava zašto Srbija treba da zadrži svoje radnike, te da ne dovodi strance. 

 - Ja nisam zapošljavao strance, ali sam nekoliko puta došao u situaciju da o tome razmišljam. Mi imamo prirodni nedostatak radne snage. Mi smo bili pre par godina u poseti Holandiji, oni su nam rekli da su došli na 4% nezaposlenosti. Oni ne znau šta bi radili sa svojom privredom da Poljska i Rumunija nisu primljene u Evropsku uniju, te su uglavnom ti ljudi njihovi zaposleni. Što se tiče naših poslodavaca, mi smo u problemu. Nadali smo se da kada proradi tržište rada, da će biti dobro, ali nažalost nije. Obzirom na nedostatak, kad nečega nema, onda je to uvek skupo. Imamo veliku konkurenciju - rekao je Atanacković.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs