BEOGRAD - Mnogo truda, a zarada mala.Kada bi svaka od 240.000 zanatskih radnji u Srbiji zaposlila po dva radnika, problem nezaposlenosti bi bio rešen. ObukaOvako rešenje gorućeg problema srpskog društva vidi Blagoje Stanisavljević, predsednik Zanatske komore i Opšteg udruženja samostalnih privrednika i zanatlija iz Niša. Da bi ova ideja mogla da se sprovede u praksi, potrebno je da se kroz državnu podršku besplatne obuke nezaposlenih da se bave starim zanatima obuči što više ljudi.Mladi neće da rade- Od zanatstva može da se živi, ali je problem što mladi ne znaju da se bave tim poslom. Pre 10 godina raspisali smo konkurs za 50 radnika za 17 različitih zanata i javio nam se samo jedan kandidat. Kada smo shvatili da je zanatstvo temelj privrede, pokrenuli smo obuku u Školi starih zanata, kroz koju je prošlo 1.000 nezaposlenih, tehnoloških viškova, samohranih majki, invalida... - kaže Stanisavljević i ističe da su najperspektivniji zanati slikanje na staklu, izrada narodnih nošnji, ikonopis, filigram, umetničko grnčarstvo, obućarski zanat.- Naročito je unosno makrame tkanje (ručno, jednom iglom) i haljina rađena na ovaj način košta 2.000 do 3.000 evra. Ukoliko je čovek radan i ima talenta, može od toga da živi. Oslobođeni smo PDV, plaćanja firmarina i imamo olakšice kod ostalih nameta - tvrdi Stanisavljević.Nedostatak prostoraKljučni problemi starih zanatlija, prema rečima Dejana Milosavljevića, predsednika Nacionalne asocijacije za stare umetničke zanate i domaću radinost Naše ruke, jesu nedostatak izložbeno-prodajnog prostora i sirovina.- Majstora ima, ali je problem što nemaju gde da prodaju svoju robu. Jedina mesta gde mogu da ostvare neku zaradu su manifestacije poput sajmova. Uglavnom se starim zanatima bave stariji ljudi, koji, nakon što odu u penziju, zatvaraju radnje. Drugi problem je nedostatak sirovina. Jedina fabrika iz Rume koja je proizvodila kožu za izradu opanaka izbacila je tu vrstu kože iz asortimana - kaže Milosavljević i naglašava da su kupci zanatskih proizvoda uglavnom strani i domaći turisti i naši ljudi iz dijaspore.
Dejan Milosavljević: Niko neće time da trgujeDejan Milosavljević ističe da mladi ne žele da se bave zanatima jer to nije posao koji donosi dobit.- Proces proizvodnje ručnih radova je mnogo kompleksniji, a zanatlija često sam nalazi sirovinu, poput duboresca ili grnčara. Proizvode nema gde da plasira jer domaći trgovci neće time da trguju. Izvoz je, ako ga i ima, minimalan i uglavnom ga čine umetnički predmeti. Zarada od izvoza je veoma mala jer zanatlije ne prate savremene trendove da bi proizvode lakše prodavale.
Cene zanatskih proizvoda- kožni opanci 3.000 - 4.000- grnčarija 500 - 2.000- džemperi „sirogojno“ 5.000- vunene čarape 500- voskarsko-liciderski od 50 do 250- duborez - ikone 4.000 - 32.000*iznosi su u dinarima
Zanatlije i zanati koji još postoje- grnčari, opančari, duboresci, bunadžije, kaligrafi, asurdžije, šarači (pravili opremu za konje, danas tašne, kaiševe, kožne torbe), kovači, jorgandžije, vunovlačare; kaldrmarski, pekarski, voskarsko-liciderski, tkački zanat; pečenje rakije, pletenje, vezenje
