BEOGRAD - Ni zlato nije što je nekad bilo.Cenu zlata „naduvalo“ je štampanje para u svetu, a kriza može da natera države da prodaju taj plemeniti metal i tako izduvaju balon - kaže Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije.Ponuda i potražnjaNobelovac Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast jer je najavio globalnu ekonomsku krizu, izjavio je da je došlo vreme da se balon zlata izduva, kao i sve ostale cene, koje su rasle uprkos pravilima o ponudi i potražnji. Zlatna groznica je gotova, dodao je, i naveo da će se cene verovatno kretati nadole sa sadašnjih 1.400 ka 1.000 dolara do 2015.- Ako se mnoge visokozadužene zemlje, koje imaju velike zalihe zlata, odluče da ga prodaju kako bi smanjile javni dug, to će dodatno oboriti cenu zlata, koja je sad za skoro 30 odsto niža nego na vrhuncu 2011, objasnio je Rubini.Cene zlata su, objašnjava Živković, otišle ekstremno visoko jer su tri velike centralne banke - američka, engleska i japanska - počele da štampaju novac. Komercijalne banke nisu uvećale kreditnu aktivnost, pa je taj višak novca tražio svoje „zaposlenje“, i našao ga je, između ostalog, i u zlatu - navodi on.Kad cene krenu nagore, pridružuju se špekulanti, koji bi da zarade, i desilo se ovo što se desilo.Posle ostrva, polugeNenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe, kaže da je pitanje da li je cena zlata bila naduvana jer ovaj metal nema upotrebnu vrednost kao jabuke, na primer, pa je teško proceniti kolika mu je vrednost.- Uvek kad nešto naglo poskupi, 50 ili 100 odsto, može se reći da za to nema realnih osnova - ističe on.Živković podseća da su i ranije centralne banke prodavale zlato iz rezervi, Bank of Ingland je to uradila u vreme krize funte... To banke rade kad žele da zarade. Cene zlata bi se onda, dodaje on, vratile u normalu.Gujaničić navodi da je Grčka razmišljala o prodaji ostrva, pa ne bi bilo čudno i da proda svoje zlatne poluge, kao i da se na sličan potez odluče druge zemlje.
U Srbiji 11 milijardi evraDevizne rezerve NBS se sastoje od deviza koje se čuvaju na računima kod drugih centralnih banaka, državnih obveznica najjačih država, zlata, gotovine u stranoj valuti, koja se čuva u Trezoru NBS, i specijalnih prava vučenja. Samo nekoliko procenata rezervi je u zlatu. Na kraju aprila devizne rezerve su iznosile više od 11 milijardi evra.
Cena do 5.000 evra- zlato je 2009. koštalo 800 dolara po unci, a u jesen 2011. više od 1.900 dolara- sad mu je cena oko 1.400 dolara, skoro 30 odsto niža nego na vrhuncu- neki su prognozirali da će cena dostići 5.000 dolara
