Najveće učešće u izvozu imali su žitarice, električne mašine i aparati, obojeni metali, drumska vozila i povrće i voće

BEOGRAD - Najveće učešće u izvozu Srbije u protekloj godini imao je region Vojvodine - 36,4 odsto, dok je najveće učešće u uvozu imao Beogradski region - 44,1 odsto, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Posle Vojvodine, najveće učešće u izvozu imao je Beogradski region - 24,1 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 23,6 odsto, Region Južne i Istočne Srbije - 13,4 odsto, a oko 2,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 30 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije - 14,1 odsto, Region Južne i Istočne Srbije - 7,8 odsto, a oko četiri odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

"Tu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije", naveo je RZS.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imali su žitarice i proizvodi od njih sa 838 miliona dolara, električne mašine i aparati - 831 milion, obojeni metali - 673 miliona, drumska vozila - 605 miliona i povrće i voće - 539 miliona.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,88 milijardi dolara, drumska vozila - 1,17 milijardi, prirodni gas - 1,1 milijarda, električne mašine i aparati - 819 miliona dolara i medicinski i farmaceutski proizvodi - 708 miliona.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,9 odsto.

U Rasinskom okrugu suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni

Rasinski okrug je u spoljnotrgovinskoj razmeni u 2012. godini imao suficit od 2,36 miliona dolara, odnosno pokrivenost uvoza izvozom je bila 101,42 odsto, dok je na nivou Srbije 59,7 odsto, saopštila kruševačka Regionalna privredna komora.
Prema njenim podacima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Rasinskog okruga prošle godine iznosila je 334,65 miliona dolara - izvoz je bio 168,51 miliona, a uvoz 166,14 miliona dolara.
Privredenici Rasinskog okruga najviše su izvozili u Nemačku, potom Rusiju i Bosnu i Hercegovinu, dok su najviše uvozili iz BiH, Makedonije i Velike Britanije. Najveći izvoznici u 2012. godini bili su aleksandrovačka Vino župa, potom kompanije Kuper tajer i Trajal korporacija iz Kruševca, kao i Armature iz Aleksandrovca i trsteničke PPT Hidraulika i PPT Cilindri. Pozitivan spoljnotrgovinski bilans u Rasinskom okrugu zabeležili su Aleksandrovac, koji je u plusu za 27,9 miliona dolara, Trstenik, gde je izvoz od uvoza bio veći za 15,6 miliona dolara, Varvarin, koji je imao suficit od 5,3 miliona dolara, i Ćićevac sa 2,7 miliona dolara. Kruševac, koji procentualno najviše učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni Okruga sa ukupno 184 miliona dolara, imao je suficit od 37,7 miliona dolara, dok je u opštini Brus uvoz od izvoza bio veći za 10,4 miliona dolara.