Za pojedine delatnosti na visokim temperaturama ne postoji način da se rad olakša uz pomoć rashladnih uređaja. Proizvodnja hrane iziskuje mnogo truda, znoja, pogotovo u letnjoj sezoni.
Za porodicu Tošović praktično nema predaha ni kada ih zapljusne tropski talas. Da bi povrće bilo kvalitetno, postoje agrotehničke mere koje se primenjuju baš pri visokim temperaturama.
Zahvaljujući visini i provetravanju plastenika Vojislav kaže da je rad ipak podnošljiviji nego na otvorenom polju.
"Ali, opet, uvek pratimo nekoliko dana unapred vremensku prognozu i onda izjutra se porani, već oko pola šest u plastenicima krećemo sa radom. Radi se negde do jedanaest sati i to je to", kaže povrtar iz Radaljeva Vojislav Tošović.
Objašnjava da je posle toga, predveče, sat-dva vremena berba plodova – tako da uvek kombinuje da izbegne najtopliji deo dana za rad u plasteniku.
Njiva mora da se plevi i okopava
Povrtar iz Pilatovića Dragan Markićević kaže da ove godine živa u termometru nije uspela čak ni da zabeleži rekord.
"Pre dvadesetak dana, kada su bile isto one velike visoke temperature termometar koji pokazuje do plus pedeset je pukao, jer je pokazalo u njemu sigurno veću temperaturu", kaže Markićević.
Na otvorenom polju mora da se plevi i okopava, a temperatura pri tlu je još viša.
Kada nemaju izbora, neki reše da situaciju posmatraju sa vedrije strane – rad u takvim uslovima, kažu povrtari, pogoduje održavanju vitke linije.
"Porani se da se uradi nešto u polju, dok nije vrućina, dok nije ugrejalo, e onda dok to se sve uradi izgubi se i apetit od vrućine. Ne može ni da se nešto mnogo jede", smeje se povrtar iz Pilatovića – "A kalorije? Gube se kalorije prilikom znoja. Sve izađe na znoj".
Rad u ekstremnim uslovima opasan po zdravlje
Za pojedine, naizgled lake poslove, visoka temperatura nije jedini rizik da bi se zaradilo za život.
"Težak je ovaj život, brate. Ovde ako ne znaš da opereš, dobiješ batine, on ti ne da da radiš, da ga opereš, otera te, pozove ti policiju", objašnjava svoje muke perač šoferšajbni iz Velike Plane Valentino Lazić.
Kaže da ne može da zaradi više od 400-500 dinara na dan. Ipak, objašnjava da, ako se na terenu provede ceo dan, može da se uzme hiljadu- hiljadu i po dinara.
"Ja sam tako navikao, naučio sam da mogu da izdržim i borim se za život da bih preživeo ja i familija... Jeste da je jako, da je vrelo, peče, ali šta da radimo, opet se živi i trpimo", kaže Lazić.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
