Neki zlobnici bi rekli da su Srbi krezub narod, jer ne idu redovno kod zubara, a koliko su u zabludi najbolje govori podatak da su samo u 2023. godini u Srbiju uvezeni veštački zubi i zubne proteze u vrednosti od 9,8 miliona evra.
Veštačke zube i proteze, kako su nam rekli u Republičkom zavodu za statistiku, najviše smo uvozili iz Italije, Filipina i Slovenije, ali su stizali i Kine, Nemačke, Turske, Španije, Kolumbije, Koreje, Japana...
Kome trebaju toliki zubi, zašto ih ne pravimo sami i da li ih više ugrađuju strancima ili građanima Srbije odgovore smo potražili od stomatologa.
Dok u Savezu stomatologa Srbije nisu hteli da pričaju na ovu temu pravdajući se time da samo direktor ima pravo da daje izjave, a on je na putu, stomatolog Miloš Mitrović kaže da se veštačke proteze i zubi uvoze u tolikoj vrednosti zato što ljudi zbog niske zdravstvene kulutre radije vade zube nego što su spremni da ih leče.
- Velike količine veštačkih zuba i proteza se uvozi jer morate da imate različite varijacije. Ne možete generalno da uvozite, puno se od toga i baci. Imate fiksnu i mobilnu protetiku. Fiksna je krunica i one se prave prema otisku, a u proteze vi stavljate gotove zube. Mobilna proteza se vadi. Galenika je nekada pravila dobre veštačke zube i proteze, ali oni su taj pogon ugasili. Sada na tržištu ima dobar izbor zuba stranih firmi iz Lihtenštajna, Češke, Mađarske, Japana. Mahom su to naši ljudi kojima se ugrađuju veštački zubi - kaže Mitrović.
Osim vetačkih zuba i zubnih proteza u 2023. godini smo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvozili i druga pomagala koja doprinose kvalitenijem životu građana.
Tako smo za ortopedske sprave dali 3,9 miliona evra, za aparate za poboljšanje sluha 3,18, a uvozili smo i aparate za stimulisanje rada srčanih mišića u vrednosti od 9,1 milion evra. Za aparate koji se nose ili umeću u telo na uvoz smo potrošili 13,58 miliona evra, dok smo za ostale veštečke delove tela dali još 25 miliona evra.
On dodaje da što je niža zdravstvena kultura to se veći broj zuba izvadi, a taj broj mora da se nadoknadi.
- Radio sam u Mažestiku kada je osnovana hitna stomatološka služba i 1981. godine sam za jednu noć od osam uveče do šest sati ujutru imao 94 pacijenata i izvadio sam 66 zuba. Moj prijatelj, Obrad Zelić, koji je bio profesor na Stomatološkom fakultetu šalio se sa mnom da sam izvadio više zuba za jednu noć nego što se u Švedskoj izvadi za godinu dana. Ali naši ljudi nisu hteli da čuju kad im kažete da zub može da se leči, već su tražili da im vadimo zube iako je nekada lečenje bilo besplatno. Jedan kolega je bio fizički napadnut jer nije pacijentu hteo da izvadi zub, a ovaj je na tome insistirao - ističe Mitrović.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
