PROIZVODNJA RAKIJE U SRBIJI IMA SVETLU BUDUĆNOST: Ulažu se milioni u destilerije i očuvanje starih sorti šljiva, ali i drugog voća

Srbija ima svetlu rakijsku perspektivu, ističe Branko Popović iz Instituta za voćarstvo u Čačku, koji je novi predsednik Komisije za senzorsko ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, koji će ove godine biti održan od 18. do 23. maja.

- Srpske sorte šljive su zastupljene širom regije. Institut se ozbiljno uhvatio u koštac i s očuvanjem naših starih autohtonih sorti šljive i drugog voća, koje predstavljaju izuzetnu sirovinu za proizvodnju vrhunskih rakija, tako da pružamo veliki doprinos razvoju naše šljivovice i drugih voćnih rakija, kao i drugih jakih alkoholnih pića na teritoriji Srbije, ali i šire u regiji - napominje Popović.

U Srbiji ima više od 1.000 registrovanih destilerija koje ulažu ozbiljna sredstva u proizvodne kapacitete i samu proizvodnju. Postoje mnogo veće destilerije u nekim drugim krajevima Srbije, nego što su u čačanskom kraju.

Ljudi ulažu milionske sume, posmatrano u evrima, u izgradnju novih destilerija i podruma rakija s najsavremenijom opremom koja je potrebna da bi se dobile sazrele rakije vrhunskog kvaliteta, bez ikakvih mana, koje mogu zadovoljiti ukuse potrošača širom sveta.

- Najvažnije je što se svet i Evropa upoznaju s ukusima i mirisima iz Srbije, koji im do sada nisu bili poznati, jer više piju neka druga jaka alkoholna pića. Naša zemlja se uključila da podrži šljivovicu tek pre nekih desetak godina, tako da još uvek nismo dostigli odgovarajući nivo s količinama i kvalitetom.

- Na dobrom smo putu, kapaciteti za proizvodnju vrhunskih rakija se povećavaju, ulažu se velike sume novca u destilerije i izgradnju novih podruma, u tehnologiju, znanje - kaže Popović.

Dodaje da je važno što srpske destilerije zapošljavaju mlade tehnologe i šalju svoje rakije na sajmove na kojima se utvrđuje njihov kvalitet.

- Jedino se na taj način može utvrditi gde se nalaze naša jaka alkoholna pića, po kvalitetu, mirisu i ukusu, u upoređivanju sa drugima. Smatram da smo s tim razvojem destilerija za proizvodnju voćnih rakija uposlili domaću strojarsku industriju, domaće voćarstvo i neke prateće industrije, poput proizvodnje ambalaže, dizajnerskih službi, marketinga.

- Smatram da za sada imamo svetlu perspektivu, naročito sada, kada se radi na proizvodnji starih šljivovica vrhunskog kvaliteta za koje je potrebno dugogodišnje odležavanje u drvenim bačvama, bez korišćenja nekih alternativnih načina sazrevanja rakije, da bismo dobili neke luksuzne brendove - rekao je Popović.

Značajna siva zona

U Srbiji se, prema podacima PKS, godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od čega 30 miliona litara proizvedu destilerije registrovane pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok se preostalih 20 miliona litara proizvede za ličnu upotrebu.

Prema podacima sajta Poslovi Infostud, najveći broj proizvođača je u Rasinskom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu, a među najpopularnijim rakijama su šljivovica, te rakije od kruške i dunje.

(Kurir.rs/Poslovni dnevnik)